Они су одговорили: "једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија; други опет да је неки од древних пророка васкрсао".

"А ви шта велите ко сам Ја?" упитао је Исус Христос.

Апостол Петар одговори уместо свих: "Ти си Христос, Син Бога живога".

Спаситељ је похвалио Петра за такву веру и рекао му: "Ти си Петар (камен - по вери својој); и на томе камену (на таквој вери, да сам Ја - Син Божији) сазидаћу (устројићу) Цркву Своју, и врата пакла неће Је надвладати. И даћу ти кључеве Царства Небескога (такву власт у Мојој Цркви): шта свежеш на земљи, биће свезано на небесима; и шта раздрешиш на земљи биће раздрешено на небесима". (Ово значи: коме од верујућих, који припадају Цркви, ти не опростиш грехове, томе они неће бити опроштени ни од Бога; а коме ти опростиш грехе, том ће они бити опроштени и од Бога). Ту исту власт Спаситељ је дао и свим осталим апостолима Својим (Јован 20, 22-23). А Петру је Он рекао пре осталих због тога, што је апостол Петар први од свих исповедио пред Њим своју веру - да је Он Христос, Син Божији.

Од тада Исус Христос је почео да открива (тј. отворено говори, предсказује) ученицима Својим, да Њему због спасења људи припада да много пострада од старешина, првосвештеника и књижника, и да буде убијен, и у трећи дан да васкрсне.

А Петар, опозивајући Спаситеља, почео је приговарати Њему: "буди милостив према Себи, Господе, да не буде то од Тебе!" Из ових речи Петрових је видно, да је он имао јудејско схватање о Месији и да није још разумео учења о спасењу људи кроз страдања Христова, у њему су још преовладавала чула земна над духовним. Молба Петрова била је слична искушењу ђавољем, који је такође предлагао Господу уместо духовног - земаљско, уместо Царства Небеског - царство века овога. Зато му је Исус Христос одговорио: "иди од Мене, сатано; саблазан си Ми, јер не мислиш шта је Божије него шта је људско", и затим, позвавши народ са ученицима, рече: "ако хоће ко за Мном ићи, нека се одрекне себе (не мислећи о својим користима), и узме крст свој (јаде, страдања и труд, послане Теби од Бога), и за Мном иде. Јер ко xoћe душу (живот) свој да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу (живот) своју Мене ради и Јеванђеља, наћи ћe је. Јер каква је корист човеку, ако он стремећи ка накупљању земних блага лично за себе, задобије макар и сав свет а душу своју погуби, за Царство Божије, за вечни живот".

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 16, 13-28; по Марку, гл. 8, 27-38 и гл. 9, 1; по Луки, гл. 9, 18-27.