Проста је и кратка ова прича, али дубок и двојак смисао је садржан у њој: опште-историјски процес спасења људи, и лични процес спасења свакога човека.

Историјски процес: После великог потопа од Сима, Хама и Јафета произашле су три расе људског рода: семити, хамити и јафетити. Они и јесу три мерице брашна, у које Христос ставља Свој небески квасац - Светога Духа, за све расе људске, без икаквог ограничења и изузетака.

Као што жена уз помоћ квасца претвара обично природно брашно у хлеб, тако и Христос уз помоћ Духа Светог претвара обичне природне људе у синове Божије, у бесмртне житеље Царства Небеског.

Процес квасања почео је у дан Силаска Светог Духа на апостоле и продужава се до наших дана, и продужиће се до окончања века  - док не ускисне све.

Лични процес: Спаситељ, кроз крштење у име Пресвете Тројице, даје небески квасац - дарове Св. Духа, силу благодати - за душу свакога човека, тј. главне способности или силе човекове душе: разум, осећања (срце) и вољу ("три мерице"). Све три силе душе људске хармонично расту и уздижу се ка небу, пунећи се светлошћу разума, топлом љубављу и славом добрих дела, чинећи нас синовима и кћерима Божијим, наследницима Царства Небеског. Господ је дао пример жене зато, што жена, као супруга и мати, са љубављу припрема домаћи хлеб за децу и укућане, док мушкарац-пекар прави хлеб за продају, рачунајући на зараду, на корист. (По епископу Николају Велимировићу.)

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 13, 33; по Луки, гл. 13, 20-21.