Беседа Исуса Христа са Самарјанком

Bраћаjући се из Јудеје у Галилеју, Исус Христос са ученицима Својим пролазио је кроз земљу самарјанску, мимо града, званог Сихар (по древном називу Сихем). Испред града, са јужне стране, био је студенац (извор), који је по предању, ископао праотац Јаков.

Исус Христос, уморивши се од пута, сео је да одахне на студенцу. Време је било подневно, и ученици Његови пошли су у град, да би тамо купили храну.

У то време прилази к студенцу из града жена Самарјанка по воду. Исус Христос јој говори: "дај Ми да пијем".

Те речи Спаситељеве су веома зачудиле Самарјанку. Она је рекла: "како то Ти, Јудеј, тражиш да пијеш од мене, Самарјанке? Јер, Јудеји се са Самарјанима не друже".

Господ јој рече: "ако би ти знала дар Божији (тј. велику милост Божију, коју је послао Теби Бог у том сусрету), и Ко говори теби: дај Ми да пијем; ти би сама тражила од Њега, и Он би ти дао воду живу".

Извор Јаковљев у наше дане

Спаситељ је назвао живом водом Своје Божанствено учење. Јер, како вода спасава жедног човека од смрти, тако и Његово Божанствено учење спасава човека од вечне смрти и води ка вечном блаженом животу. А Самарјанка је мислила, да Он говори о обичној води која извире, и која се у њих звала "живом" водом.

Жена је са дивљењем упитала Њега: "Господине! Ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? Зар си ти већи од оца нашег Јакова, који нам даде овај студенац, и сам је из њега пио, и деца његова, и стока његова?"

Исус Христос јој одговори: "сваки, који пије од ове воде, опет ће ожеднети; а који пије од воде, коју ћу му Ја дати, тај неће ожеднети довека. Јер вода, коју ћу му Ја дати, постаће у њему извор воде која тече у живот вечни".

Али Самарјанка није схватила те речи Спаситељеве, и рекла је: "Господине! дај ми ту воду, да не жедним и не долазим овамо да захватам".

Исус Христос, желећи да Самарјанка схвати о чему Он са њом говори, испочетка јој рече да иде да позове к Њему свог мужа - Он рече: "иди, зови мужа својега, и дођи овамо".

Жена рече: "Немам мужа".

Тада јој Исус Христос рече: "добро каза: немам мужа. Јер си пет мужева имала, и тај, кога сада имаш, није ти муж; то си право казала".

Самарјанка, поражена свезнањем Спаситељевим, који јој откри сав њен греховни живот, схватила је сада, да не говори са обичним човеком. Она се сместа обратила Њему за разрешење давног спора међу Самарјанима и Јудејима: чија вера је правилнија и чија служба је угоднија Богу. "Господе! видим да си Ти пророк", рекла је она, "оци наши клањаху су Богу на гори овој (при том је показала на гору Гаризин, где су се виделе развалине разрушеног самарјанског храма); а ви кажете, да је у Јерусалиму место где се треба клањати (Богу)!".

Исус Христос јој одговори: "Веруј Ми, да долази час, када се нећете клањати Оцу (Небеском) ни на гори овој ни у Јерусалиму. Ви не знате, чему се клањате; а ми знамо, чему се клањамо: јер је спасење од Јудеја (тј. да је до овог трена само код Јудеја била истинита вера, само код њих, једних, богослужење се обављало правилно, угодно Богу). Али долази време и настало је вeћ, када ћe се истинити поклоници клањати Оцу у духу и истини; јер такве поклонике Отац тражи Себи. Бог је Дух (невидљиви, бестелесни), и они који се клањају Њему дужни су да се клањају у духу и истини". тј. истинита и Богу угодна служба је таква, када се људи поклањају Оцу Небеском не само телом и не само спољним знацима и речима, већ свим својим бићем - свом душом - истинито верују у Бога, љубе и поштују Њега и, својим добрим делима и милосрђем према ближњима, испуњавају вољу Божију.

Чувши ново учење, Самарјанка је рекла Исусу Христу: "знам, да долази Месија, тојест Христос; кад Он дође, објавиће нам све", тј. научиће нас свему.

Тада Исус Христос рече њој: "Месија - то сам Ја, Који говорим са тобом".

Тада су се вратили ученици Спаситељеви и зачудили, што је Он разговарао са женом Самарјанком. Ипак, ни један од њих није упитао Спаситеља о чему је Он говорио са њом.

А Самарјанка је оставила свој крчаг и журно пошла у град.

Тамо је она почела да говори људима: "ходите да видите Човека, који ми каза све што сам учинила: да није Он Христос? "

И ето, људи су изашли из града и пошли к студенцу, где је био Христос.

А у међувремену, ученици мољаху Спаситеља говорећи: Рави! једи".

Али Спаситељ им рече: "ја имам јело да једем, за које ви не знате".

Ученици су тада говорили међу собом: "да Му неко не донесе да једе?"

Тада Спаситељ, објашњавајући им, рече: "моје јело је да вршим вољу Онога који ме је послао (Оца), и извршим Његово дело. Не кажете ли ви, да су још четири месеца па ће настати жетва? А Ја вам кажем: подигните очи своје и видите њиве (и Господ им указа на Самарјане - житеље града, који су тада ишли ка Њему) како се већ жуте за жетву (тј. како ти људи желе да виде Спаситеља Христа, са каквом вољом су спремни да слушају Њега и приме Њега). И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радује заједно и који сеје и који жање. Јер у томе је истинита реч, да је други који сеје, а други који жање. Ја вас послах да жањете где се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли".

Пришавши из града Самарјани, међу којима су многи поверовали у Њега по речи жениној, молили су Спаситеља да остане код њих. Он је пошао к њима и остао тамо два дана и учио их је.

За то време још већи број Самарјана поверовао је у Њега. Они су затим говорили тој жени: "сад не верујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос".

Из предања је познато, да је Самарјанка, која је беседила са Христом код студенца Јаковљевог, сав наредни свој живот посветила проповеди Јеванђеља Христовог. За проповед вере Христове, она је пострадала у 66 години (она је била бачена од мучитеља у студенац). Св. Црква празнује њен спомен 20-ог марта (2 апр. по новом). Име њено је: св. мученица Фотина (Светлана) Самарјанка.