Сретење Господње

По Мојсијевом закону, сви јеврејски родитељи били су дужни да своје првенце, (тојест прве синове), у четрдесети дан после рођења, донесу у храм ради посвећења Богу. При томе се практиковало, да се у захвалност Богу, принесе жртва. Тај закон је био установљен као сећање на излазак Јевреја из Египта - ослобођење од ропства, на тадашње спасење првенаца јеврејских од смрти.

Да би испунили тај закон Матер Божија и Јосиф донели су младенца Исуса у храм Јесрусалимски, а за жртву принели су два голубића.

У то време у Јерусалиму је живео старац, по имену Симеон. Он је био човек праведан и благочестив, и очекивао је долазак Спаситељев. Њему је било предсказано Духом Светим, да он неће умрети, док не види Христа Господњег. Симеон је дуго чекао испуњење обећања Божијег. По предању он је живео око 300 година. И ето, тог дана, по упутству Духа Светога, он је дошао у храм. И када су Марија и Јосиф донели Младенца Исуса, Симеон је срео Младенца (сретење значи сусрет), узео је Њега на руке и, славећи Бога, рекао: "Сада отпушташ слугу Твог, Владико, по речи Твојој, с миром; јер видеше очи моје спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свију народа - светлост да просвећује незнабожце, и славу народа Твојега Израиља".

Овим речима Симеон са радошћу говори: "сада Ти, Владико, отпушташ мене, слугу Твог (из овог живота у други), по речи Твојој (сагласно Твом обећању), с миром (спокојно), јер су очи моје виделе спасење, које си Ти уготовио за све људе".

Рођеног Господа, Симеон назива: "светлост да просвећује незнабожце" (идолопоклонике) - тојест сва племена и народе, и "славом народа Својега", тојест Израиља. Постоје два Израиља: старозаветни и новозаветни. У Старом Завету то је био изабран народ јеврејски или израиљски, а у Новом Завету - сав верујући свет хришћански.

А Јосиф и Матер Божија дивили су се речима Симеоновим. Симеон их је благословио и, обративши се Божијој Матери, предсказао Јој о младенцу: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. А и Теби Самој пробошће мач душу", што је значило, да ће Она Сама преживети велику жалост за Сином Својим, када Он буде страдао.

Ту, при храму, била је благочестива удовица Ана пророчица, од осамдесет четири године, служећи Богу постом и молитвом дан и ноћ. И она је препознала Спаситеља и, дошавши, славила је Господа и говорила о Њему свима у Јерусалиму, који је очекивао долазак на земљу Христа Спаситеља.

Испунивши све, што је следовало по закону, Божија Матер са Младенцем и Јосиф, вратили су се свом дому.

Овај догађај, када су свети Симеон и Ана срели и прославили у храму Младенца Христа, ког су донели Божија Матер и Јосиф, назива се празником Сретења Господњег, тј. сусретања Господа; и празнује се у св. Православној цркви, као један од великих празника, 2-ог фебруара (15. фебруара по новом).

Праведни Симеон назива се Богопримцем, тојест оним који је примио на своје руке Бога Спаситеља.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Луки гл. 2, 22-39.

Тропар празника