Беседа о смислу зла

Мисао о светском злу лежи као тешко бреме сумње на срцима многих верујућих људи. Чини се несхватљивим, зашто Бог допушта зло. Ипак, Бог би у Својој Свемоћи лако могао одстранити зло... Како може бесконачно милостиви Бог трпети, да зли поступци једног неваљалца осуђују хиљаде, некада милионе, може бити, чак и половину човечанства на оскудице, муке и несреће?

У чему се састоји "смисао Зла"? Ипак у Богу нема ничег бесмисленог.

Да би смо одговорили на та питања неопходно је да се подсетимо, шта је то зло.

Под злом ми треба да разумемо не страдања, оскудицу и лишавања, већ грехе и моралну кривицу. Бог неће зло. Свемогући Бог не може одабрати зло. И више од тога, Бог забрањује зло. Бог кажњава зло. Зло или грех је противуречење и оспоравање Божије воље.

Почетак зла, како је познато, положио је највиши ангел, ког је створио Бог, дрско изишавши из послушања свеблагој вољи Божијој и поставши ђаволом.

Ћаво је узрок зла, он и предлаже грех или утиче на порекло греха у човеку.

Није тело човеково, како многи мисле, извор греха. Не, већ оно постаје оруђе греха или добра не само по себи, већ по вољи човековој.

Истинита вера Христова указује на следећа два разлога постојања зла у свету:

1) Први разлог лежи у слободној вољи човековој. Наша слобода воље - то је одраз сличности са Богом. Тај Божији дар уздиже човека изнад свих бића светских...

У слободном избору добра и у склањању од зла човек велича Бога, прославља Бога и усавршава самога себе.

У књизи Исуса Сираха (15, 14) говори се: "Он (Бог) од почетка створи човека и остави њега у руке сопствене воље Његове; тј. "Бог је саздао човека у почетку и оставио њему слободан избор".

Самим тим, Бог даје људима са добром вољом да заслуже за себе Небо, а људима са злом вољом - преисподњу.

Али као и то, и све остало се задобија путем слободе човекове воље...

Св. Кирил Јерусалимски говори: ако би ти по природи, а не по слободи чинио добро: зашто је онда Бог припремио венце неизрециве? Кротка је овца, али се она никада за кротост своју не овенчава: јер њена кротост потиче не од слободе, већ од природе".

Св. Василије Велики говори: "Зашто у самом устројству нама није дата безгрешност, тако да не можемо да сагрешимо, чак и када би хтели? Зато, што ни ти нећеш признати своје слуге за исправне, када их држиш везанима, већ када видиш, да добровољно испуњавају пред тобом своје обавезе. Тако је и Богу угодно не принуђено, већ учињено добровољно - врлина (добродјетељ) проистиче од слободе воље, а не од неопходности, она зависи од онога, што је у нама; и што је у нама, слободно. Стога, ко укорава Творца, да нас није учинио безгрешнима, тај ништа друго не чини, него даје предност природи неразумној, статичној која нема никаквих стремљења, над природом обдареном слободном вољом и независношћу". Другачије речено: машини ("роботу") даје предност у односу на разумно створење.

Тако, унутарњи узрок порекла зла или греха налази се у слободној вољи човековој.

2) Други разлог или смисао постојања зла састоји се у томе, што Бог такође и зло окреће на добро. Али Бог не допушта зло ради добра. Богу таква висока плата није потребна.

Зло Бог неће ни при каквим околностима. Али пошто је зло продрло у свет кроз пад грешних људи, и Сам Бог у Своме светском плану приморава такође зло да служи добру.

Ево примера: синови Јаковљеви продали су свога брата Јосифа у ропство. Они су учинило зло дело. Али Бог је окренуо зло у добро.

Јосиф је напредовао у Египту и добио је могућност да спасе од глади своју породицу, из које ће касније доћи Месија.

Када је, после неколико година, Јосиф увидео своју браћу, он им је рекао: "Ви сте замислили зло против мене, али Бог је обратио њега к добру!"

У данима апостола Јудеји су прогањали хришћане у Палестини. И хришћани су морали да беже из Јудеје, освећене животом и Крвљу Спаситељевом. Али свуда, где год да су ишли, они су сејали јеванђељску реч. Греси гонитеља, Божанственом руком, били су усмерени ка распростирању хришћанства...

... Незнабожачки императори Рима су прогањали младу хришћанску Цркву. Десетине хиљада мученика пролили су тада своју крв за Христа. И крв мученика постала је семе за милионе нових хришћана.

Разјареност прогонитеља, грех мржње и убиства, били су усмерени Богом и овде ка подизању цркве. Они су мислили и чинили зло, а Бог је окренуо сва њихова дела ка добру...

Сва историја човечанства, све до догађаја из наших дана, показује истину тих речи.

Hajвeћe катастрофе народа биле су у исто време и највећи тријумфи религије, који су обраћали људе к Богу ...

...Ми смо дужни само да имамо трпљење и чекамо. "Јер у Бога је један дан, као хиљаду година, и хиљада година, као један дан" (2 Петр. 3, 8).

Али и то уплитање зла у планове управљања светом није се показало као нека закаснела надградња, поправка сазданог. То уплитање зла је произашло у акту вечне воље Бога, у ком је било решено саздање света.

Јер Бог је вечно данас!

И Његово предвиђање иде од вечности. Оно дејствује увек и непрекидно.

(Извод из брошуре Л. Лјусина: "Кто же прав?" са додатцима).