Палестина

Земља Палестина, у којој је живео на земљи Спаситељ наш, Господ Исус Христос, представља релативно малу зараван земље (око тристо километара у дужину и око сто километара у ширину), смештену дуж источне обале Средоземног мора.

На северу Палестине, на стрминама Ливанских гора лежи Галилеја. Живописни брежуљци, зелени пашњаци, безбројни вртови, чине Галилеју најлепшим делом Палестине. А највећу лепоту има и сада Галилејско језеро, које се такође назива и Генисаретским или Тивериадским (оно има више од 20 километара у дужину и нешто више од девет у ширину). Обале тог језера, у време Спаситеља, биле су прекривене богатим растињем; ту су расле палме, винова лоза, шипак, дрвеће бадема, цветни олеандри. Прелепи градови: Капернаум, Тивериада, Хоразин и Витсаида, распоређени по обалама тог језера, нису били велики, али су били веома многољудни. Житељи њихови, водили су живот прост и трудољубив. Они су обрађивали сваки своје парче земље, бавили се трговином, разним занатима, а најчешће ловом рибе.

Јужно од Галилеје, налази се Самарија. Самарјани су били у сталном непријатељству са Јудејима; они су чак устројили себи на гори Гаризин засебни храм, да не би ишли у Јерусалим.

Највећи део Палестине, јужно од Самарије, назива се Јудејом. Западни њен део, представља равнину испресецану плитким потоцима, који се уливају у Средоземно море. Та равнина, се постепено подиже ка истоку и завршава се јудејским горама; од древних времена она је била чувена по својој плодности. Обронци тих гора одевени су у зелено, покривени целим шумицама маслинових стабала; даље, у висини, горе постају камените и тужне. Међу тим горама налази се велики град Јерусалим, престоница (главни град) Јудеје и целе Палестине.

Главна река Палестине је Јордан. Јордан настаје у Ливанским горама, у виду чистих горских поточића. Како се спуштају у долину, ти поточићи састављају се у једну реку, која се разлива и формира Галилејско језеро. Из тог језера Јордан истиче у виду бистре и широке реке, са ниским озеленелим обалама; то место, називало се у оно време Јорданском долином. Што се више приближавају Јудеји, обале Јордана постају све више и пустије, и претварају се у голе стене, без икаквог растиња; само су речни заливи Јордана покривени трском. Тамо су живели крокодили и сакривале су се дивље звери (то је била Јорданска пустиња, у којој је живео и проповедао Јован Крститељ). На завршетку свог тока, Јордан улази у најдивљији и ненасељен крај, и улива се у Мртво море.

Сада, ми палестинску земљу називамо Светом Земљом,  јер је она освећена животом Спаситељевим.