Мученици за веру - Макавеји

Цар Антиох Епифан је одлучио, да сви његови поданици говоре на једном, грчком језику, и да се клањају само грчким боговима, тојест идолима. Многи од Јудеја су се покорили цару, али други су били спремни пре да умру, него да одступе од истините вере.

Једног старца, Елеазара, царски управници приморавали су да једе храну коју им је још Мојсије забранио да једу - свињско месо. Када је он одбио, почели су да га наговарају, да покаже само привид пред народом, као да једе храну забрањену законом. Али Елеазар и на то одговори: "у мојим годинама недостојно је лицемерити; ако млади сазнају, да се деведесетогодишњи Елеазар одвратио у незнабожтво, и они се могу саблазнити, и окренути се од вере". Тада су га предали мучитељу, и Елеазар је храбро умро за истиниту веру.

Једном су самом цару довели жену Соломонију са седам синова. Цар их је принуђавао да једу свињско месо, али они су му смело одговорили: "ми смо спремни пре да умремо, него да преступимо закон наших отаца". Тада их је цар ставио на тешке муке. Одрезали су им језике, одсецали прсте на рукама и на ногама. Дерали им кожу са главе, и живе су их пекли на загрејаним тигањима. Тако су измучили шесторицу браће. А најмлађег цар је ласкањем убедио да се не противи. Он је обећао да ће га богато наградити, и на крају, обратио се мајци, да она да савет свом сину да испуни царев захтев. Али она је пришла сину и рекла: "сине мој! Не бој се тог мучитеља и да дочекаш смрт, тако као твоја браћа, да бих могла, све вас заједно, срести у будућем, вечном животу". Тада је цар предао смрти и најмлађег брата, подвргнувши га још већим мучењима. Затим је била измучена и сама мајка. Та породица мученика, позната је под именом мученика Макавеја.

У заштиту истините вере и своје отаџбине, устао је свештеник Мататија са петорицом својих синова. Око њих, брзо се сабрало много ревнитеља Божијег закона. Посебном храброшћу међу синовима Мататијиним одликовао се Јуда, назван у сећање на мученике - Макавејем. Јуда Макавеј, са невеликом војском, много пута је побеђивао Сиријце. Али једном га је окружила многобројна сиријска војска (22 хиљаде), а са њим је било само 800 људи. Јуда је погинуо херојском смрћу. Он није пристао да бежи од непријатеља и да тиме помрачи своју славу.

Његов брат, Симон, коначно је разбио сиријску војску, очистивши од њих град Јерусалим као и храм, и ослободио је свој народ од владавине грчких царева. У знак захвалносту за то, Јудеји су установили, да убудуће, до самог доласка Спаситеља, најстарији из рода Симоновог треба да буде њихов првосвештеник и владар народа.

НАПОМЕНА: Види Библију -"Књига Макавеја"