Беседа о пребивању пророка Јоне у стомаку китовом

"Површне и неверујуће критике", говори научник, Артур Хук - "налазе да постоји много препрека, да је Јону, у стварности, прогутао кит, да се пророк налазио у његовом стомаку три дана и три ноћи, а потом да је био избљуван на суво.

Као прво, ни један човек, верујући у Христа, не може сумњати, у истинитост догађаја са пророком Јоном, јер Сам Христос је ставио печат на тај оспоравани предмет, када је Он рекао: "јер како је Јона био у стомаку китовом три дана и три ноћи, тако ће и Син Човечији бити у срцу земље три дана и три ноћи" (Мат. 12, 40). Овде Христос елиминише - у потпуности, пошто се то тицало Његових ученика - идеју, да је књига пророка Јоне нека алегорија, како се то допало предпоставкама критике. Јер, ако је ипак речено само у алегоријском смислу, да се Јона налазио у стомаку китовом, тада произилази закључак, да и пребивање Христа у срцу земље, у току три дана и три ноћи, такође има само алегорично значење. Овде срећемо поново пример тога, како одрицање Старог Завета просеца пут одрицању Самог Христа и Његових речи".

Одрицати историју са пророком Јоном, једнако је одрицању целог светог Писма, а то значи - одрицати се од вере. Нису ли за човека све мање довољни ти многобројни напади, такозвана "научна оспоравања" на Свету Библију? Колико су се пута оспоравања и подсмеси "мудраца овог века" над Светом Библијом окретала против њих самих. Ипак, просто упознавање са текстом оригинала и неко научно знање даје нам у многоме одговор.

Сасвим је извесно, да је оригинал Свете Библије написан на јеврејском језику. Али на јеврејском језику кит се назива речју "таннин". У Библији се морско живо створење, које је прогутало Јону, не назива речју "таннин", већ речју "даг", а реч "даг" означава "велику рибу" или "чудовиште из дубине".

Света Црква сведочи о томе више од 1500 година, називајући то створење, које је прогутало Јону, "воденом звери". Тако, на пример, у ирмосу 6 песме јутарњег канона, на петак, глас 8, се говори: "воденој звери у утроби, дланове своје Јона крстовидно распростре, спаситељну страст прображаваше на јави". У 6 песми јутарњег канона, на уторак, глас 5, казано је: "као пророка од звери избавио си, Господе и мене, из дубине неиздрживих страсти подигни, молим ти се".

Наука нам указује, да постоје разне врсте китова. Тако, на пример, постоји род китова, који имају 44 зуба у доњој чељусти и достижу 60-65 фита (око 18-19 метара) дужине. Али они имају врло мало ждрело (грло). Вероватно је то и дало основу, да се утврђује, како Јону није могао прогутати кит.

Постоји и други тип кита, такозвани "флашасто-носни" или "кљунасти". То је невелики кит, до 30 фита (око 9 метара) дужине. Иако је он мали, он има довољно велико грло и сасвим би могао прогутати човека, али пророка он не би могао прогутати, зато што он прежива (прежвакава) храну и има зубе.

Постоји кит, који нема зубе, али има "китову кост". У оквиру таквог типа китова, постоји кит, који се зове "Фин-Бак". Овај кит има и до 88 фита (око 26 метара) дужине. Желудац таквог кита има од 4 до 6 комора или одељења, при чему би се, у било коју од њих, могла слободно сместити невелика група људи. Китови из овог рода дишу ваздухом, имају у глави резервну комору за ваздух, која се снабдева ширењем носних дупљи. Пре него што прогута сувише велики предмет, кит "Фин-Бак" га гура у ту комору. У случају да се у глави тог кита налази сувише велики предмет, он плива ка најближем сувом тлу, леже у плитку воду и избацује терет.

Научник др. Рансон Харвеј сведочи, да је његов пријатељ, тежине од 200 фунти (око 90 килограма), упузао кроз уста мртвог кита у ту ваздушну комору. Тај научник указује, да је пас, који је пао са ивице китоловног брода, кроз 6 дана био нађен у глави кита жив. Из реченог се види, да је Јона могао провести у "стомаку", тј. у ваздушној комори таквог кита, 3 дана и 3 ноћи, и остати жив. Величина те коморе износи око 686 кубних фита (око 3000 цм кубних). Тако из научних података ми можемо видети, да је Јона могао бити прогутан од кита.

Франк Булен, чувени аутор рада: "Пливање "Кашалота", је установио, да кашалот (једна врста кита) често, када умире, избацује садржај свог желудца.

Али Библијска реч "даг", указује на "велику рибу". Одатле ми можемо закључити, да је Јона стварно био прогутан од морског створења - велике рибе. Због тога, следи да се укаже на рибу, по имену "кит-ајкула" или "коштана ајкула".

Свој назив "кит-ајкула" добила је одатле, што нема зубе. Кит-ајкула достиже 70 фита дужине (око 21 метар), процеђује храну кроз велике плоче (бркове) у устима. Та ајкула има довољно велик желудац, да би се тамо сместио човек.

Што се тиче тога, што је Јона провео у стомаку великог морског створења три дана и три ноћи и остао жив, треба пре свега рећи: "Богу је све могуће". Затим, не без интересовања, поменућемо саопштење из "Литерари Даижест" о томе, да је један морнар био прогутан од кита-ајкуле. Кроз 48 часова (тј. кроз два дана) ајкула је била убијена. Када су отворили кит-ајкулу, какво је било изненађење свих присутних, када су нашли, прогутаног од звери, живог морнара, али у несвесном стању. При томе, морнар није имао никакве последице од пребивања у стомаку кит-ајкуле, осим изгубљене косе и неколико пликова на кожи. Потом је морнар причао, да му страх није давао мира, живећи у стомаку китовом. Када је долазио к свести и схватао, где се налази, тад је изнова моментално губио свест.

Недавно - пише о. И. С. - на Хавајским острвима, јапански рибари убили су велику белу ајкулу. У њеном желудцу нашли су цео скелет човека. Показало се да је то био, војник у оделу припадника Северно Америчке Армије, евидентиран у списку дезертера.

И тако, видимо, да је Јона могао бити прогутан од велике рибе чак и без кршења природних закона. Отпадају све "нелогичности" и "противуречности". Истинито је и неизмењиво Слово Божије, и никада се не може налазити у противуречности са истинитом науком. То је установио још отац руске науке, Ломоносов.

Али, неопходно треба да кажемо, да је за нас, верујуће људе, сасвим очевидно, да је у догађају са пророком Јоном безусловно деловала Божија сила. Јер Господ, као Творац и самих закона природе, има слободну вољу да управља њима, ако је Њему потребно, по Свом свемогућем промислитељном деловању.

Генијални научник Паскал је рекао: "Последњи корак разума састоји се у томе, да се призна постојање мноштва таквих појмова, који су са оне стране граница нашег познања, и ако разум не иде к том познању, тада је он јако слаб разум". Роберт Мајер говори: "ако се површни умови кочопере одрицањем постојања неког вишег, надматеријалног и надчулно схваћеног света, те жалосне изјаве засебних умова, не могу бити приписане кривици науке".

(састављено по књизи  "Поузданост Библијских чуда"  Артур Хук,

и "Пророк Јона и мало ждрело кита" – протопр. Пол Калинович).

 

НА САДРЖАЈ КЊИГЕ

НА САДРЖАЈ ПОГЛАВЉА

ПРЕДХОДНА ЛЕКЦИЈА

СЛЕДЕЋА ЛЕКЦИЈА