Пророк Илија

Пророк Илија је живео за време сасвим нечастивог цара Ахаве, који се клањао идолу Ваалу (сунцу) и на то је принуђавао и народ.

Илија је дошао Ахаву и у име Божије му објавио: "за твоје безчашће ових година неће бити ни кише, ни росе, осим једино по мојој молитви".

Тако се и десило. Почела је страшна суша; чак се и трава осушила, и настала је глад. Илија се, по вољи Божијој, населио у пустињи код једног потока, где су му гаврани доносили хлеб и месо, а воду је пио из потока.

Када је поток пресушио, Бог је наредио пророку да иде у незнабожачки град Сарепту сидонску једној сиромашној удовици и да живи код ње. Тој удовици, која је живела са својим сином, остала је само једна шака брашна, и мало уља. Дошавши у Сарепту, Илија јој је наредио да испече за њега лепињицу и обећао, да брашно и уље код ње неће недостајати, док Господ не да кишу по земљи. Жена је поверовала пророку Божијем и учинила је тако, како јој је он рекао. Брашно и уље код ње нису нестајали. Ускоро тој удовици се разболео и умро син. Пророк Илија се трипут помолио над њим Богу, и дечак је оживео.

Три и по године продужила се суша. Илија, по наредби Божијој, поново је отишао к Ахаву и рекао да сабере народ на гори Кармил. Када је Ахав сабрао народ, Илија је рекао: "Довољно сте били нечасни. Познајте истинитог Бога. Дајте, принесимо жртву: ви - Ваалу, а ја - Господу Богу, али ватру да разгоримо. Ко пошаље ватру на жртву Тај је истинити Бог". Сви се сложише.

Први су кренули да приносе жртву жреци Ваалови. Они су припремили жртвеник, положили на њега телца и цео дан око њега скакали и викали: "Ваале, Ваале, услиши нас!" Али одговора није било. Дошло је вече. Тада је Илија припремио жртвеник, опкопао у круг око њега ров, положио на жртвеник дрва и телца и наредио да се жртва полива водом, којом су напунили ров. Потом се Илија обратио у молитви Господу. И одмах је сишао са неба огањ Господњи, и запалио не само дрва и жртву, него је уништио и воду, која је испуњавала ров, и камење, од ког је био направљен жртвеник. Цео народ је у страху пао на земљу и ускликнуо: "Господ је истинити Бог, Господ је истинити Бог!"

После тога Илија се попео на врх горе и почео молити за кишу. Дунуо је са мора ветар, указали су се на небу велики облаци и почела је силна киша.

А царица Језавеља, жена Ахавова, не обазирући се на чуда, наставила је да гони Илију за то, што је он предао смрти све жреце Ваалове. Илија се сакрио у пустињу. Њему се учинило, да је он сам остао веран Богу и да xоће да га убију. И он је сасвим пао духом. Али Господ га је ободрио, јавивши му се, када је Илија ноћивао у пећини на гори Хорив.

Глас Божији му је рекао: "Илија! Попни се и стани на гору пред лицем Господњим".

И тада, дунуо је велики, силни ветар, цепајући гору и рушећи стене. Али, у том ветру није било Господа.

Затим се догодио земљотрес, али у земљотресу такође није било Господа.

Затим се појавио огањ, али ни у огњу није било Господа. После свега збило се дување тихог ветра, и тамо је био Господ.

Господ је утешио Илију, и рекао да међу Израиљћанима има још седам хиљада људи, који се нису клањали идолима, и да ће Он уздићи после њега пророка Јелисеја, за којег ће му наредити да га помаже светим уљем.

Ово јављање Господа показало је Илији, да Господ није само карајући и страшни Судија, већ и милујући, добри Отац. Јављање ово такође је праобраз доласка на земљу Исуса Христа, који се јавио не због тога, да суди и кажњава, већ да помилује и спаси људе.

Илија, сагласно упутству Божијем, помазао је за пророка Јелисеја, који је потом постао његов ученик. Једном, када су они ишли заједно, Илија је рекао Јелисеју: "Док сам са тобом, тражи од мене, шта хоћеш".

Јелисеј одговори: "Дух, који је у теби, дај да буде на мени удвостручен".

Илија рече: "Много тражиш, али ако видиш, како ћу бити узет од тебе, добићеш то".

Они су пошли даље. Одмах се јавише огњена кола са огњеним коњима, и Илија оде у вихору на небо.

Јелисеј, видевши то, узвикну: Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњица његова".

Те речи пророка Јелисеја, означиле су, да је свети пророк Илија својим молитвама штитио царство израиљско од непријатеља боље, него сва војска израиљска - кола и коњица њена.

Узимање Илије на небо

Тада пред ноге Јелисејеве пао је плашт, тојест горња одећа, Илијина. Јелисеј је њу подигао и са ње је примио двоструки дар пророчки.

НАПОМЕНА: Види Библију "1 Књига о Царевима ", гл. 16 -19 и "2 Књига о Царевима" гл.1-2, 1-15.