Беседа о чуду Исуса Навина

Приповедање св. Библије о Исусу Навину, "који је зауставио сунце", једно је од омиљених места за нападање и оспоравање од стране безбожника. Али најновија истраживања и открића науке, а такође археолошки радови, обављени у Месопотамији, с несумњивошћу потврђују историјску поузданост свих библијских догађаја.

Чувени енглески научник, археолог Артур Хук (умро у 1952 г.) дотиче се питања о чуду Исуса Навина, и говори: "Пре свега да будем јасан: нема места за поставку питања - да ли је Бог могао учинити такво чудо; питање је пре ово - да ли га је учинио Бог... ако ми било ко каже, да су чуда немогућа, он ми предлаже да прихватим теорију, да онај ко је саздао васељену нема силу да прилагоди касније део од Њега сазданог, због сопствених циљева; иначе он тврди - онај ко је саздао целину, тобоже не може изменити њен део.

То је потпуно бесмислено!

При детаљном испитивању текста, ми откривамо, да у њему постоји неколико важних мисли, којима је могуће користити се, као подацима са астрономске тачке гледишта. Ствар је у следећем. У то време, када је за човека, стојећег на путу, који води ка гори веторонској, сунце било видљиво над Гаваоном, а месец над долином аиланском, тада је киша "великог камења" падала са неба између веторонског пута и Азека, и дан и ноћ су били продужени скоро за 24 сата.

Сада обратимо пажњу на речи Исуса Навина у његовој молитви; у њој ми налазимо, да је прозба била буквално следећа: "буди, сунце, безмолвно (тихо, спокојно) над Гаваоном". Овде наведена јеврејска реч "дамам", значи - "бити тихим, или бездејственим". Тако, на пример, у псалму 29, 13, читамо: "Да слави Тебе душа моја и да не замукне" - "дамам". Наиме ова реч је употребљена у јеврејском оригиналу, у сва три случаја горе наведеног записа Исуса Навина, где ми читамо "стој", "заустави се", или "стајало".

Наука је доказала, да светлост има вокално својство; другачије речено, брзо колебање или дрхтање у етерским таласима, које и представља светлост - изазива посебан звук, али наше уши немају довољно опремљена чула, да би га разабрали. Постоји мишљење многих научника, да дејство сунца на земљу њу приморава да се окреће око своје осе.

Да би дан могао бити продужен, по жељи Исуса Навина, окретање земље око своје осе - ако прихватимо ту теорију као правилну - морало се, до неког степена, задржати. При томе би ова појава могла бити последица неутрализације умањења, или, у неком виду, притивдејства у процесу утицаја сунца на земљу.

Одатле произилази, да се речи Исуса Навина налазе у тачном сагласју са открићима савремене науке: "сунце, буди тихо, или бездејствено".

Ако је стога, утицај сунца привремено био смањен, земља се морала окретати знатно лаганије, и дан је морао бити дужи.

Велики астроном Њутн је доказао, да би окретање земље могло бити успорено савршено неприметно за њене становнике.

Затим А. Хук саопштава, да му је један искусни научник у Копенхагену саопштио, да је имао неку слутњу, поводом "великог камења", које је падало са неба, које је Аморејанце довело у збрку. Он је предпостављао под камењем реп или одређени део велике планете, која је пришла на одговарајуће растојање од земље. Овај научник је исказао своје убеђење, да ако би било учињено испитивање на указаном месту, тада би било откривено камење метеорског порекла.

Ми имамо овде, могуће, објашњење целог чудесног догађаја.

Познато је, да небеска тела показују својство узајамног магнетног привлачења, и неће бити без основа предпоставити, да је приближавање велике комете у сферу утицаја земље, могло у значајном степену, бити препрека за деловање сунца на земљу.

Може ли овде бити места за контра-привлачење? - мислим - говори А. Хук - да нам ни један научник то не може рећи. Али, у сваком случају, приметно је то, да је та киша метеорског камења  - која је могла бити реп неке огромне комете - морала бити у вези са поремећајем у процесу окретања земље око своје осе.

Научник Мануил Великовски такође утврђује, не без основа, да је комета која је прошла близу Земље, постала планета Венера. Он сведочи, да древни хиндуски документи, а такође и египатска писменост, познавајући постојање планета а односећи се на четврто хиљадугодиште пре Рођења Христовог, не спомињу Венеру. Са друге стране, вавилонски записи, који се односе на хиљаду година пре Рођења Христовог, говоре о појави нове планете, као о "јарком светилу, придруженом другим светилима". Од тог времена у астрономским радовима почиње да се помиње планета Венера.

Ипак за ове догађаје, који су описани у књизи Исуса Навина, астрономија захтева факте, а историја потврђује, да се то заиста, имало десити.

Проф. Тотен у Америци је врло детаљно испитивао тај предмет, с астрономске тачке посматрања, и резултате је дао у математичком израчунавању. Показује се да су се, само једном, сунце, месец и земља налазили у положају, подобном опису у књизи Исуса Навина. Радећи на својим израчунавањима, и обухватајући време од наших дана до времена Исуса Навина, професор сматра, да се мора доћи до закључка, да су цели дан и ноћ, односно двадесет четири сата, били додати светској историји.

Е. Мандер, научник при Королевској Обсерваторији у Гринвичу - том запаженом центру астрономске науке и испитивања, такође је објавио рад на том предмету. Он је утврдио време дана, када се та чудесна појава десила, утврдивши тачно место, на ком је Исус Навин морао тада да се налази.

Али, то још није све. Треба обратити пажњу на структуру библијског текста: "стајало је сунце насред неба, и није хитало к западу скоро цео дан". Израчунавања професора Тотена установљују, да се време светске историје повећало тачно за двадесет четири часа, међутим, томе времену Исуса Навина може се приписати само повећање од двадесет три часа и двадесет минута, како је и речено у Писму -"скоро цели дан".

Зато, по астрономским израчунавањима, у поменутих двадесет и четири сата недостаје још четрдесет минута. Овде опет имамо образац тачности светих страница Библије. У 4 књизи о Царевима, гл. 20, 8 -11, ми читамо, да је по молитви цара Језекије Господ дао знамење кроз пророка Исаију - сенка сунчевих сати вратила се уназад на десет степени. "Десет степени" равнају се као четрдесет минута. Тих четрдесет минута и попуњавају са тачношћу до минуте, тајанствено повећање од двадесет четири часа у историји наше планете, о којима говори професор Тотен.

Погледајмо сада, шта говори историја о продуженом дану и ноћи Исуса Навина - каже научник А. Хук.

Постоје три древна источна народа, који су сачували своје историјске податке - и то: Грци, Египћани и Кинези. Сви они имају предање о једном необично дугом дану. Грк Херодот, који је назван "оцем историје", 480 година пре Рођења Христовог саопштио је, да су му неки египатски жреци показивали записе о продужењу једног дана и ноћи, много изнад двадесет четири сата. У древним кинеским записима директно се утврђује, да се овај догађај догодио за време цара императора Јо, и у кинеским родословним списима је указано, да је тај император царовао у Кини - у време Исуса Навина.

Лорд Кингсбороу, предузевши специјално испитивање првобитних индијанаца у Америци, установљава, да Мексиканци, који су достигли висок степен цивилизације, давно пре него што су Европљани открили Америку - имају предање, да је сунце "стајало непомично" цео дан, и да је то било у години, коју они називају "седам кунића". А година "седам кунића" одговара тачно том времену, када је Исус Навин са Израиљћанима освојио Палестину.

На тај начин, ми имамо доказе истинитости библијског приповедања, независне једне од других, који не подлежу никаквој сумњи - старих Грка, Египћана, Кинеза и Мексиканаца. Утврђивање таквог низа сведочанстава се не може не сматрати за апсолутно последњу реч.

То потврђују - говори научник М. Великовски - Финске, Јапанске, Перуанске и друге легенде.

"Једном - саопштава А. Хук - један човек ми је, после моје лекције о овом предмету рекао: "у вези тог феномена, ја сам дужан да се подчиним ставу науке, али ја не могу допустити, да се све то десило само по молитви једног човека".

Можда то може смућивати и друге. Зато се ја сада користим приликом, да запазим, да то чудо баца своју изузетну светлост на тајну праве молитве.

Бог је, наравно, знао од почетка, да се тај догађај морао десити, али Он је такође знао и то, да ће се Исус Навин морати молити. Исус Навин будући у општењу са Богом, као "сарадник" Његов (2 Кор. 6, 1) био је побуђен да се моли тако, да су његови планови били сагласни са плановима Божијим. Молитва је била карика између Исуса Навина и величанствене појаве, коју је Бог намеравао да допусти. Ако Исус Навин не би био у свези са Богом, он би, могуће, спремио своју војску за ноћни напад, и у том случају, продужени дан био би за њега погибељан.

Око нас чине се дела Божија, и једно од Његових безбројних средстава Он увек може прилагодити за љубав наше нужде (Филип. 4, 19). Бог чини то не путем мењања Његових премудрих планова, већ посредством побуђивања нас (ако смо "вођени Духом Божијим" - Рим. 8, 14) да ми прилагодимо наше залутало "ја" и променимо наша неразумна дела, одговарајући предодређеним и Божанствено-савршеним намерама Творца. Тада, ми добијамо одговор на наше молитве. Огледи су доказали, да људи, који се највише посвећују Богу и са живом спремношћу се одричу од својих планова, ради планова Божијих - увек добијају одговор на своје молитве, и ти одговори се готово граниче са чудом".

Тако говори велики научник, археолог, професор Артур Хук.

(Састављено највећим делом по књизи "Поузданост Библијских чуда" А. Хука и др.)