Од горе Синај Јевреји су кренули ка обећаној земљи (хананској). У путу Јевреји нису један пут подигли ропот (незадовољство и увређеност) на своје путовање. Господ их је за то кажњавао, али по молитвама Мојсијевим миловао их је.

Чак су сестра Маријам и Арон прекоревали Мојсија за то, што се он женио са етиопљанком, и при том су унизили његово достојанство, као посленика Божијег: Мојсије је био најкроткији од свих људи, и трпељиво је подносио прекор.

Господ је казнио Маријам губом.

Арон, увидевши губу на својој сестри, рекао је Мојсију: "не узми нам за грех, што смо поступили глупо и сагрешили".

Тада је Мојсије ватрено молио Бога, да исцели сестру. И Господ јој је послао исцељење, али тек после тога, што је она провела седам дана затворена изван логора.

Када су Јевреји дошли до границе обећане земље, у пустињи Фаран, по наредби Божијој Мојсије је послао извиднике (уходе) да осмотре обећану земљу. Изабрано је било дванаест људи, по један из сваког колена. Међу изабранима били су и Халев, из колена Јудиног, и Исус Навин, из колена Јефремовог.

Послани људи су прошли сву земљу и осмотривши је, вратили су се кроз четрдесет дана. Они су донели са собом винову лозу са гроздом, коју су тамо одрезали, која је била тако добра, да су је носила два човека на мотки. Они су донели такође и плод шипка и смокава. Сви они су хвалили плодност земље. Али десет људи, од дванаест послатих (осим Халева и Исуса Навина) смутили су народ, говорећи: "народ који живи у тој земљи, је силан и градови су им велики и силно утврђени... не можемо ми ићи против тог народа, он је силнији од нас. Тамо сми видели такве дивове, да смо пред њима ми мањи од скакаваца".

Тада су Јевреји подигли вапај и почели да ропћу на Мојсија и Арона, и да говоре: "Зашто нас Господ води у ту земљу, да би смо пали од мача? Жене наше и деца наша постаће робље непријатељу. Није ли нам боље да се вратимо у Египат?"

Исус Навин и Халев су наговарали народ да не устају против воље Господа, јер Сам Господ ће помоћи да се завлада земљом, коју Бог обећа њиховим оцима.

Али Јевреји су се договорили да побију камењем Мојсија, Арона, Исуса Навина и Халева; да поставе новог старешину и врате се назад.

Тада се слава Господња јавила у виду облака у Скинији, пред целим народом. И рече Господ Мојсију: "докле Ми тај народ неће веровати при свим знамењима, која Сам му показао? Реци им у Моје име: како сте говорили ви гласно Мени, тако ћу вам и учинити. У пустињи овој пашће тела ваша, и сви ви, који сте роптали на Мене, нећете ући у земљу, на којој Сам се заклео да вас населим, осим Халева и Исуса Навина. Ујутру се окрените и идите у пустињу к Црвеном мору. Децу вашу, о којој сте говорили, да ће они постати робље непријатељима, Ја ћу увести у земљу обећану, а ваша тела пашће у тој пустињи. По броју од честрдесет дана, колико сте осматрали земљу, понећете казну за грехе ваше - четрдесет година, годину за дан, да би сазнали, шта значи бити остављен од Мене".

Десет ухода, који су својим злим причама о земљи узмутили народ, тог трена су били погођени смрћу пред Скинијом.

Но Израиљћани, чувши осуђивање греха свог, се нису хтели подчинити наредби Господњој и ићи на указан им пут, већ су почели да говоре: "ево, ми ћемо поћи на то место, о ком је говорио Господ, јер ми сагрешисмо" - тј. овим речима они су заправо говорили: "сада ћемо поћи и узећемо земљу обећану. Кајемо се за своје грехе, зашто нас кажњавати 40 година". Мојсије им рече: "Зашто преступате наредбу Господњу? То ће бити безуспешно". И остао је са Ковчегом Завета Господњег у логору.

Израиљћани су се, против воље Божије дрзнули попети на врх горе где су живели Амалићани и Хананеји - и били су разбијени и побегли су.

И пошли су се сељакати 40 година у пустињи Аравији. Али и за то време, милосрдни Господ их није остављао Својом милошћу и послао им је многа чуда.

Ускоро после осуђености на четрдесетогодишње лутање, међу Јеврејима је изникла нова узрујаност. Неки Јевреји (које је предводио старешина једног од племена, Кореји) били су незадовољни тиме, што је свештенство представљено само племеном Ароновим. Али Господ их је казнио - земља, отворивши се, прогутала је бунтовнике.

Да би прекинуо спор међу Јеврејима, коме припада свештенство, Мојсије, по наредби Божијој, наредио је свим старешинама да донесу свој жезал и да га положе преко ноћи у Скинију. Следећег дана су увидели, да се жезал Аронов расцветао, пустио пупољке, дао цвет и родио бадем. Тада су сви признали Арона првосвештеником.

По наредби Божијој, жезал Аронов био је положен пред Ковчегом Завета.

Једном, за свој ропот на Бога, Јевреји су били кажњени појављивањем мноштва отровних змија, које су уједале народ, тако да су многи умирали. Јевреји су се покајали и молили Мојсија да се помоли за њих Богу. Господ је заповедио Мојсију да направи бакарну змију и обеси је на стуб. И ко је од уједених са вером гледао на бакарну змију, тај је остао жив.

Та бакарна змија, служила је као праобраз Христа, Спаситеља. Христос је распео са Собом на Крсту све наше грехе, и ми сада, гледајући са вером на Њега, исцељујемо се од грехова својих и спасавамо се од вечне смрти.

За време четрдесетогодишњег лутања, сви одрасли Јевреји који су изашли из Египта, су умрли, осим Исуса Навина и Халева. Поникло је ново поколење, којем је било суђено да ступи у обећану земљу.

Последње године лутања умро је и Мојсије. Пре своје смрти, он је поставио за вођу уместо себе Исуса Навина.

НАПОМЕНА: Види Библију, у књ.. "Бројеви": гл. 11-14; гл.16-17; гл. 21, 4-9; и у књ. "5 Књига Мојсијева (Поновљени закони)" 1,19-46.