Исус Христос рече: "Гле, изиђе сејач да сеје. И кад сејаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их.

А друга падоше на каменита места, где не беше много земље; и одмах изникоше, али убрзо посахнуше, јер нису имале корена ни влаге.

А друга падоше у трње (дивљу, коровску траву), и нарасте трње и подави их.

А друга падоше на земљу добру, и израстоше и доношаху обилан род. "

Затим, када су ученици упитали Исуса Христа: "шта значи та прича?"- Он им је објаснио:

Семе је реч Божија (Јеванђеље).

Сејач – то је онај ко сеје (проповеда) реч Божију. Земља - то је срце човеково.

Земља поред пута, где је пало семе, означава непажљиве и расејане људе, к чијим срцима реч Божија нема приступа. Ђаво без труда отима и узима реч од њих, да они не би поверовали и да се не спасу.

Каменито место означава људе непостојане и малодушне. Они радо слушају реч Божију, али она се не утврђује у њиховој души, и они при првом искушењу, жалости или гоњењу на реч Божију, отпадају од вере.

Трње означава људе, код којих животне бриге, богатство и разни пороци загуше у души реч Божију.

Добра, плодородна земља, означава људе са добрим срцем. Они су пажљиви према речи Божијој, чувају је у својој доброј души и са трљењем се старају да испуне све, чему она учи. Плодови њихови су добра дела, за која се они удостојавају Царства Небеског.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 13, 1-23; по Марку, гл. 4, 1-20; по Луки гл. 8, 4-15.