О храму

Храм ("црква") је посебан дом, посвећен Богу - "Дом Божији", у ком се обављају богослужења. У храму обитава посебна благодат, или милост Божија, која нам се дарује кроз обављање богослужења - од стране свештенослужитеља (епископа и свештеника).

Спољни изглед храма разликује се од обичног здања (куће) по томе што се над храмом уздиже купола, која представља небо. Купола се завршава на врху главом на којој је крст, у славу главе цркве - Исуса Христа. Изнад улаза у храм, обично се налази звоно, односно звоник, где виси звоно. Звук звона се употребљава за то да позове верујуће на молитву - на богослужење и да обавештава о најважним деловима у току богослужења.

Унутрашњост храма дели се на три дела: 1) припрата 2) храм, средњи део, где стоји верни народ и 3) олтар, где свештенослужитељи обављају богослужења и где се налази главно место у целом храму - свети престол, на ком се обавља тајна светог причешћа.

Олтар   

Олтар је раздвојен од средњег дела храма иконостасом који се састоји из неколико редова икона и који има троја врата; средња врата зову се царским, јер кроз њих Сам Господ Исус Христос, Цар Славе, невидљиво прилази светим даровима (приликом светог причешћа). Зато никоме, осим свештенослужитеља није допуштено да пролази кроз царска врата.

 Иконостас

Читање и певање молитава које се савршава по посебном чину (поретку) у храму, на челу са свештенослужитељем, назива се богослужењем.

Најважније богослужење је литургија (она се обавља до поднева). У току ње спомиње се цео земни живот Спаситеља и савршава се тајна причешћа, коју је установио сам Христос на Тајној Вечери.

Тајна причешћа се састоји у томе, што се у њој благодаћу Божијом хлеб и вино освећују – постајући истинитим Телом и истинитом Крвљу Христовом, остајући по изгледу хлебом и вином, и ми у облику хлеба и вина примамо истинито Тело и истиниту Крв Спаситеља, да би ушли у царство Небеско и имали вечни живот.

Пошто је храм велика светиња, где са посебном милошћу, невидљиво, присуствује Сам Бог, ми смо дужни да улазимо у храм са молитвом, и да се понашамо у храму тихо и побожно. За време богослужења не треба разговарати, а поготово смејати се. Не треба се окретати леђима ка олтару. Свако је дужан да стоји на свом месту и да се не креће са места на место. Једино у случају болести дозвољено је сести и одморити се. Не треба излазити из храма пре окончања богослужења.

Ка светом причешћу треба прилазити спокојно и не журећи, прекрстивши на грудима руке.

После причешћа целивати (пољубити) чашу, и не крстити се, да случајно не би додирнули чашу.

*

ПИТАЊА: Шта је храм? Какав је његов спољни изглед? Из којих се делова састоји унутрашњост храма? Шта је иконостас? Где се налазе царска врата? Шта је св. Престол и шта се обавља на њему? Које је најважније богослужење? Шта се спомиње за време литургије? Шта је тајна причешћа? Ко је установио ову тајну? Како се треба понашати у храму?