Ако смо ми и наши ближњи здрави и у благостању, ако имамо где да живимо, у шта да се обучемо, шта да поједемо, тада смо дужни да прослављамо Бога и Њему се захваљујемо у нашим молитвама.

Такве молитве називају се хвалебним и захвалним.

Ако се са нама дешава било каква несрећа, болест, или беда, или нужда, ми треба да молимо Бога за помоћ. Такве молитве називају се прозбеним.

А ако ми учинимо неко рђаво дело (сагрешимо) и скривимо пред Богом, ми смо дужни да молимо од Њега опроштај - кајући се. Такве молитве зову се покајним.

Пошто смо ми грешни пред Богом (постојано грешимо) дужни смо да се увек, пре него што за било шта молимо Бога, на почетку покајемо и тада да молимо Бога за оно што нам треба. Значи, покајна молитва увек треба да предходи нашој прозбеној молитви.

*