Бог воли Своју творевину, воли свакога од нас. "И бићу вам Отац, а ви ћете бити Моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ" ( 2 Кор. 6, 18).

И ми према томе, као своме рођеном оцу или рођеној мајци можемо увек, у свако време, да се обраћамо Богу - нашем Оцу Небеском. Наше обраћање Богу је молитва.

Значи, молитва је наша беседа или разговор наш са Богом. Она нам је неопходна исто тако као ваздух или храна. Све наше је од Бога и ми немамо ништа своје: живот, способности, здравље, храну и све - даје нам Бог; "без Бога - ни преко прага", каже наша пословица.

Тако, и у радости, и у тузи, и када нам је нешто потребно, ми смо дужни да се обраћамо Богу у молитви. А Господ је силно добар и милостив према нама; и ако од чистог срца, са вером и усрдношћу Њега будемо молили за своје потребе, Он ће одмах испунити наше жеље и дати све, што нам је потребно. При томе нужно је потпуно ослонити се на Његову свету вољу и трпељиво чекати, јер једино сам Господ зна, шта и када да нам пода - шта нам је корисно а шта штетно.

Несрећно чине они, који се лењиво моле Богу: они се удаљују од Бога, и Бог од њих.

А без молитве човек престаје да воли Бога, заборавља на Њега, и не испуњава своје дужности на земљи, тојест он чини грех.

*