Настава о молитви Исусовој - Монах Борис

Одабрани чланци светих отаца. Саставио валаамски монах Борис

Возљубљени у Христу брате, ако пожелиш почети творити свету непрестану молитву Исусову, тада возљубљени, почнимо је с Божјом помоћи, са светим смирењем и са страхом Божијим. Брате, почнимо је са љубављу. Возљубљени брате у Господу, љубав се рађа од чистоте срца, непорочне савести и нелицемерне вере. О, љубави, љубави ! ти покриваш мноштво грехова.

Молим Те, Господе, даруј нам по милости Твојој, и по молитвама Заступнице наше Богородице, ту љубав, не лицемерну - већ истиниту.

Возљубљени брате, Бог прима у молитвено општење са Собом само смирене. Господ нам је заповедио да будемо темељни и да се подвизавамо у свагдашњој молитви. Удостојава се те молитве човек тада, када чувањем заповеди Господњих и противљењем греху и изнутра, и споља, ослобађа себе греха и стара се да живи непорочно пред Господом, а такође тада, када човек непрестано проси помоћ од Господа и Пречисте Његове Матере.

***

Возљубљени брате, свети Исак Сирин говори, љубав Божија, највиша љубав, јесте плод молитве. Од молитве рађа се љубав Божија. Брате, ко није победио страсти, тај не може имати одважности на молитву; а ко нема молитву, тај нема Божанствену љубав.

Брате у Христу, ево шта значе опипљиви знаци Божанствене љубави. Лице у таквог човека постаје огњено и радосно свагда, и тело његово загрева се благодаћу Божијом .

Напојени љубављу Божијом заборавља на све своје трудове и жалости, и услед свог умиривања постаје безосећајан према свим греховним страстима. И свагда се нада на милост Божију.

***

Знај, брате, да у молитви ми беседимо са Богом. Ко чува заповести Господње, тог Господ Бог чува од свакога зла. Узгајај те врлине, и сачувај их ради Царства Небеског. Буди пажљивији према себи и ћутању, да достигнеш љубав, која је врх и свеукупност хришћанског савршенства.

Који достигну до мужественог узраста у Христу задобијају непрестану молитву, коју савршавају тајно, тј. у клети душе, на сваком месту и у свако време, са смирењем и кротошћу, са пажњом, са страхом Божијим.

Онај ко се бави молитвом задобија непрестану молитву тада, када воља његова и делатељност буду упијени разумевањем, прижељкивњем и испуњењем воље Божије. Ето тиме, брате возљубљени, зацарује се у срцу жива вера, Јевађељска простота, мир Божији, стран свакоме узнемиравању.

Возљубљени, ко тако не пази у уму свом, тај не може бити чист срцем, тај се неће удостојити зрења Бога.

***

И тако, брате, принуђавати себе треба, ради Царства Небесног. Треба принуђавати себе. Потрудимо се овде, на земљи, док живимо овде потрудимо се да живимо богоугодно, како поучавају свети оци и Свето Писмо.

Возљубљени мој у Христу, ко не пази на себе, тај не може бити ништ духом, не може плакати и ридати због својих грехова, не може бити кротак и смирен, скроман и прост у речима и у сваком делу.

Уопште рећи ћу, возљубљени брате, не могуће је стећи никакву другу врлину другим путем, осим једино пажњом према самоме себи. И стога треба се позабавити тиме, више него ичим другим, да би на самоме делу стекли молитву непрестану.

***

Брате, нама предлажу свети оци да непрестано савршавамо молитву Исусову, не журећи се и са пажњом, по једну реч, овако говорећи:

Тако се и поучавај постепено и привићи ћеш се к њој уз помоћ Божију. Говори на сваком месту при сједињењу ума и срца.

***

Осим тога, свако ко се занима Исусовом молитвом може постојано пребивати у трезвењу и одгонити од себе именом Исусовим сваку греховну помисао. Да не би изникла, одгони је, брате, пре него што уђе у тебе и изобрази се. Уз помоћ тог делања, задобиће се опитно препознавање палих духова. Препознајући их, ми стичемо према њима мржњу и злопамћење, и ступамо у непрестану борбу са њима. Уз помоћ Исусове молитве ми подижемо против њих природну ревност, гонимо их, поражавамо, уништавамо их именом Господа нашега Исуса Христа, то јест молитвом: ”Господи, Иисусе, Христе, Сине, Божии, помилуи, мја, грешнаго”.

Возљубљени брате! Та молитва је најбољи начин за установљавање пажње и њено држање пред Господом. То је драгоцено делање за нас, брате, који смо истинито решили да служимо Господу Богу и да се сећамо Њега у себи непрестано, дан и ноћ.

***

Брате! За време службе црквене не остављај молитву Иисусову, твори је колико можеш ређе, да би твоје ухо слушало појање и читање црквене службе, а уста творила непрестану молитву. За време службе молитву твори на бројанице. Не старај се, да што више твориш молитава и да више пута бројаницу окренеш и не помишљај у уму свом: ”Ево колико сам за време службе стотина прочитао...”  То, брате возљубљени, није нужно Богу! Боље усрдније, и са пажњом твори молитву Иисусову; и Богу пријатно, и теби на корист за твоје спасење, возљубљени брате. И тако, брате, треба себе принуђавати и утврђивати се у сећању на Бога и у непрестаној молитви.

За време службе не треба прилазити к другоме брату и разговарати са њим о ситницама, боље кажи њему после, а не за време црквене молитве, када се он, може бити, моли Богу усрдно и са сузама. Не одбијај њега од молитве, брате, то није добро, послушај шта говоре свети (св. Димитрије Ростовски): тај, који разговара са другим и смета му да се моли, тај је сатана. Ти питаш: ”Како сатана ? Зар не треба ни нешто нужно, и неопходно казати?” Да, возљубљени, ако је врло нужна ствар, испрва се поклони брату и он теби да се поклони, а потом кажи шта је нужно.

***

Преподобни Филимон говори, да Бог хоће, да ми показујемо нашу темељност к Њему прво трудећи се, потом у љубави и непрестаној молитви. И тако, возљубљени, ништа тако не доприноси молитви као послушање, умртвљујући нас за свет и за саме себе. Занимај се трудовима, а у устима држи молитву Исусову. Моли се, брате, устима чешће је понављајући.

А ако не можеш то савршавати и непрестано се молити, ти не тугуј, брате! Но враћај се к молитви када је се сетиш. Мало по мало, молитва непостојана, подсећана, обратиће се у навику и ретка молитва на неприметан начин прећи ће у непрестану, само принуђуј себе к њој, брате!

***

Да би приступао к делању молитве нужно је имати: не препуњен стомак, одсецати све страсти и помисли, и све житељске бриге. Треба искрено, од свег срца, опраштати све увреде, треба благодарити Богу за све жалости у животу, удаљавати од себе расејаност и маштања, и имати страхопоштовани страх.

Возљубљени, квалитет истините молитве састоји се у томе, да ум у време молитве има пажњу, а срце да саосећа са умом. А још и у томе, да у време те молитве к теби дође расположење духа и да заплачеш због својих грехова, да се сетиш краја свога, то јест смрти, како треба предстојати пред Господом Богом. Помисли, да, може бити, тај дан за тебе буде последњи и поплачи због својих грехова. Сети се, брате, и муке за грешнике, и раја за праведнике и помисли, да смо ми путници и дошљаци на земљи, и сузе ће код тебе потећи - чистосрдачне.  

Када се пробудиш одмах се сети и посвети молитви. Возљубљени брате, када приђе време сну, помоли се Богу. Прекрсти крстом свој одар, то јест постељу, и лежући на њу реци: “Огради, мја, Господи, силоју, Честнаго, Животворјашћаго, Креста, и сохрјани, мја, от всјакаго, зла”. И још: “В руце, Твои, Господи, предају, дух, мои, Ти же, мја, благослови, и помилуи, мја, грешнаго”. И усни с молитвом на уснама својим: “Господи, Иисусе, Христе, Сине, Божии, помилуи, мја, грешнаго”.

Брате мој у Христу! Увече, одлазећи на сан размотри дела своја у току дана, у чему си сагрешио тог дана, и какав си био и покај се пред Господом, и надаље пази да се исправиш. Који пази на себе – сећа се својих грехова, а који је лакомислен – не памти их. И тако, брате, сетивши се свих сагрешења својих, принеси за њих покајање Богу, решен да се исправиш. Потом прочитај молитвено правило.

Брате мој, Богоразмишљањем дан почни - Богоразмишљањем га и окончај.

***

Благодат даровања задобијају само они, који имају унутарње делање и бдију за душе своје дању и ноћу, размишљају, како би Господу угодили и непорочно пред Њим живели, и заповеди Његове чували, и мислили о Њему свагда, непрестано.

Брате, плодови истините молитве су: мир душе, сједињен са тихом молчаљивом радошћу, туђом маштањима, самоумишљености и распаљеним поривима и покретањима, љубав према ближњима, испољавана за све у својим молитвама пред Богом: како о себи, тако и о свима.

Брате, душа, тада пребива у верности Богу, када се одмах каје због тих сагрешења, у које упада по немоћи својој и када се удаљује о сваке речи, дела и помисли греховне. Возљубљени, одреци се свега, да би наследио за себе ову молитву.  

***

Присаједини, брате, још свакога часа молитву: “Царју Небеснии...” до краја. Потом: “Богородице Дјево, радуисја...” до краја. Потом трећу: “Свјатии, мои, Ангеле, Хранителју, от всјакаго, зла, сохрани, мја, и моли, о мне, грешном, и немошћном”.

Ето, те три молитве привикавај се да читаш на сваки сат дана и ноћи. А за часова сна, прочитај раније по неколико молитава одмах. Принуђуј себе, и временом биће ти добро и лако, свагда бићеш са Господом.

Брате, како уче нас оци, одреци се свега земнога, да би наследио небесно и молитву Исусову,  “и подигнут од земље на крсту одрицање од себе, предај Богу дух, душу и тело твоје, а од Њега прими свету молитву“, која је дејство Светога Духа у човеку, после тога када се Дух усели у човека.

Брате мој, свагда се треба радовати Господу. Непрестано се моли, за све се захваљуј Господу, за лоше и за добро. Надај се на Бога, да Он тебе неће оставити за овог живота, помоћи ће ти, и сачувати те од свакога зла, и после смрти помиловаће тебе по милосрђу Својему.

Брате, Милостиви Господ трпи још наша сагрешења, даје нам време за покајање. Постарајмо се да поживимо богоугодно на земљи, да би наследили од Господа то Царство, Које Он обећава онима који га љубе и који творе вољу Његову.

Ево учења светих отаца о молитви, изложеног еп. Игњатијем Брјанчаниновим.

Који жели успети у молитви да се не усуди олако да мисли и суди о молитви изговараној устима и гласом при пажњи ума, као о делању малозначајном које не заслужује уважавање. Ако свети оци говоре о безплодној усној и гласној молитви, не сједињеној са пажњом, то из тога не треба закључити, да би они одбацили или унизили и саму устну молитву.

Не брате! Они само захтевају при њој пажњу. Пажљива устна и гласна молитва јесте почетак и повод умној. Пажљива устна и гласна молитва јесте истовремено и молитва умна.

И тако, научимо, брате, испрва се молити пажљиво устном и гласном молитвом, и тада ћемо лако научити молити се и само умом у безмолвију унутарње клети. Устна и гласна молитва указана нам је Светим Писмом. Пример ње подао је Сам Спаситељ, подали су свети апостоли, научени Господом. Господ се наглас молио пре васкрсења Лазара. Закључани у тамници св. Апостол Павле и његов сапутник Сила ноћу молише се Богу.   

И при устној молитви, заједно са гласним и усним мољењем и чак и при појању, треба пажљиво умом и срцем молити се Господу.

Преподобни Нил Сорски говори, да ко се моли гласом и устима, без пажње, моли се у ваздух, а не Богу. “Чудна је твоја жеља, да тебе Бог услиша, када ти сам себе не слушаш!“ – говори свети Димитрије Ростовски.

Брате мој, устну, гласну молитву, као и сваку другу, мора неизмењиво пратити пажња. При пажњи корист од усне молитве је непроцењива. Уста и језик, често упражњавајући молитву и читање Светога Писма, задобијају освећење, постају неспособни за празнословље, смех, шале и ружне речи.

Брате у Христу, хоћеш ли да успеш у умној и срчаној молитви? Научи се пажњи у устној и гласној молитви. Пажљива устна молитва сама ће прећи у умну и срчану.

***

Брате! Хоћеш ли да се научиш да одгониш брзо и са силом помисли, које доносе беси? Одгони их, када си сам у келији, гласном пажљивом молитвом. Брате! Произноси речи њене на бројаницу полагано, са умилењем: “Господи, Иисусе, Христе, Сине, Божии, помилуи, мја, грешнаго”.

***

На бројанице одређује се сто десет чворића (има се у виду сотница са десет раздељујућих чворића). Одвој десет великих чворића од сто на творење молитве Божијој Матери. Моли се Њој овако: “Пресвятаја, Богородице, спаси, всјех, нас, и менја, грешнаго”. И Она ће теби бити свагда Помоћница у свему.

Брате мој! Беси дрхте од пажљиве устне молитве и кидају се мреже њихове! А ангели свети моле се заједно са оним ко твори устну пажљиву молитву, како се удостојише то да виде неки свети угодници Божији: преп. Серафим Саровски, Симеон Дивногорац и други.

Целога свог живота упражњавали су устну и гласну молитву свети оци и задобијали дарове Духа Светога. Разлог њиховог напредовања је тај, што су са гласом и устима били сједињени ум, срце, сва душа и сво тело; они су произносили молитву од све душе, од све крепости своје, из свог бића свог, из свег човека. Такви су они били разгоревши се у љубави према Богу. 

Брате! Будимо уз Божију помоћ и молитвама Пресвете наше Богородице пажљиви у устним и гласним молитвама, које произносимо при црквеним службама и у усамљености келијној. Брате мој у Христу, не учинимо наше трудове и живот у манастиру бесплодним због наше непажљивости и немарности у делу Божијем.  

Брате мој! Погледај, погубну немарност у молитви.  “Проклет  - говори Писмо – ко твори дело Божије са немарношћу“. Заузмимо се, брате, за оснивање молитвеног подвига, основе свих осталих подвига, за пажљиву устну и гласну молитву, за коју Милосрдни Господ дарује у своје време постојаном, трпељивом, ћутљивом подвижнику молитву, умну, срдачну, благодатну.

***

И тако, возљубљени мој, помало се привикавајмо на устну срдачну молитву, имајмо стрпљења и постепено навићи ћемо се на њу, уз помоћ Божију.

Прилепљујућег свом душом и срцем, и помишљу к Христу и сједињујућег с Њим непрестаном молитвом, Господ избавља од поробљености греху и ђаволу. Свето Писмо нам објављује, да се Спаситељ брзо заузима за изабране Своје, који вапију к Њему дан и ноћ.

Непрестана молитва – признак је савршенства. Достигавши га, говори св. Исак Сиријски, достигао је висине свих врлина, и саделао себе обитавалиштем Светога Духа. Упражњавање непрестане молитве, обучавање себе у њој, неопходно је сваком иноку, који жели да достигне хришћанско савршенство. Делање Иисусове молитве јесте обавеза инока, положена на њега заповеђу Божијом и иночким обећењима! И тако, брате, постарајмо се по сили могућности и потрудимо се ради љубави к Господу. 

***

Очевидно, брате, да су свети апостоли добили лично од Господа заповед о непрестаној молитви. Они предаше њу верујућима и сами занимаше се њом. До примања Светога Духа они проводише време у заједничким молитвословљима, имајући постојано молитвено усмерење духа, то јест непрестану молитву. Када је сишао на апостоле Свети Дух он их је учинио храмовима непрестане молитве – храмовима Божијим. Како говори писмо: “Дом мој – домом молитве назваће се“. И тако, брате, Дух, када се усели у кога од људи, тада човек тај не престаје да се моли, јер сам Дух Свети непрестано моли се у човеку. Непрестана молитва, приводи хришћанина у стање удобно за примање Светога Духа.

***

Возљубљени брате, свети оци говоре, да у почетку треба произносити непрестано молитву језиком, сасвим тихим гласом, полагано са што бољом пажњом и мало по мало молитва устна прећи ће у умну, а потом и у срдачну. Но, за тај пут, потребне су многе године. Не тугуј, брате, због тога! Не треба искати пролазак тог пута превремено, нека се он саврши сам собом, или, правилније рећи, да дарује њега Бог, у Њему познато време, смотрећи на духовни узраст човека.

Смирени инок радује се и довољно му је сећати се Бога дању и ноћу, и благодарити и славословити на сваком месту у трудовима и остало испуњујући, возљубљени, са свом вером и простотом срца и са смирењем.

Није корисно теби, брате, превремено искати примање срдачне благодатне молитве. Но, љубљени брате! Занимај се устном, а потом и та молитва благодатна прићи ће по милосрђу Божијем.

Драги брате! Сваки корак к успеху у том подвигу је дар Божији. Одбаци себе и предај се Богу, да твори с тобом, шта хоће.

***

Брате! Када ко почне да пости, тада од поста долази и жеља да се моли Богу. Не може ко пости провести у постељи сву ноћ, но често буди се и седећи на постељи моли се молитвом Исусовом, или чита акатист, или псалтир. И са молитвом непрестаном опет заспива, и дању свагда прунађава себе ка молитвеном сећању на Бога, и стара се о предстојању Царице Небесне, моли Њено посредовање пред Престолом Њеног Сина и Бога, и нада се, да га кроз Њено заступништво Господ неће оставити и да ће му помоћи да иде по путу живота вечног. А то зависи од нашег старања.

Сети се, брате, да нам треба увек призивати Бога у молитвама и пребивати у вери, јер кроз многе скорби треба нам ући у Царство Божије. Некада се свети Арсеније молио Господу, говорећи и размишљајући о спасењу. Молио је он:  “Господе! Укажи, научи како да се спасем! “ Господ му рече: Арсеније! Бежи од људи и ћути, и спасћеш се“. Тако и нама треба то да подражавамо, макар и са напором, али ипак делати, треба принуђавати себе, брате! Живиш ли у манастиру? Више ћути и мање говори, више слави Господа и твори молитву Исусову, а ако тебе упитају нешто, тад говори са смирењем и тихо и опет окрени се молитви. Тако су свети оци живели и трудили се и угодили Господу, и спасли се.

***

Возљубљени, прилепи се молитвом твојом к Господу са смирењем и с љубављу. Који љубе Господа мрзе на зло. Жртва Богу – дух скрушен и смирен, Бог њега неће презрети.

***

Ако ти, брате, још не осети сједињење ума, душе и тела, ти се занимај пажљиво молитвом устном и понекад гласном. Са трпљењем бори се против страсти, не падајући у униније и безнадежност кад те поразе помисли и осећања греховна. Ма како, не допуштај да будеш побеђен. Ако будеш падао, ти устај. Немоћ има своју корист: она се попушта због очишћења од гордости, гнева, злопамћења, осуђивања, роптања, смеха, високоумља, високомудрија, таштине и осталог.

Брате, не могуће је успети у врлини без усиљене пажње према себи. Преп. Јован Лествичник говори, да је молитва матер врлина, а смирење – убица страсти. Нека буде главно твоје дело молитва са смирењем и читање светих књига. Очишћуј срце и распаљуј га непрестанимм сећањем на Господа. Трпељиви ће постојано бити утешен од Господа.

Решивши да служимо Богу, дужни смо упражњавати се у молитвеном сећању на Бога, у непрестаној молитви ка Господу.

***

Не заборави, брате, да помињеш Царицу Небесну. Таквим упражњавањем приближићеш се к Богу, по молитвама Божије Матере. Преп. Григорије Синаит просио је и молио често у цркви Богоматер са сузама, молећи од Ње свете молитве за то, да му буде дана непрестана молитва. Једном он се обраћао к образу Богоматере и задобио је непрестану благодатну молитву. И ми молимо Богоматер. Надај се, брате, да ћеш задобити мољено.

Старај се свагда сећати и размишљати о Господу. То су заповедали сви свети оци. Ето, и свети Димитрије Ростовски предлаже ономе ко жели проводити живот богоугодан, да се свакога дана бави читањем молитава о пет рана Христових. Петочислену молитву је утврдио свети Димитрије Ростовски и сам се занимао тим упражњавањем и  непрестаном молитвом Исусовом, и достигао је вечни покој код Господа.

Возљубљени брате,  поучавај се помало (постепено) к молитви, принуђуј себе, то ће нам у старе дане бити веома корисно, где год живео, где год служио, шта год радио.

Брате мој! Старај се принуђавати себе да говориш устима својим тихо: “Господи, Иисусе, Христе, Сине, Божии, помилуи, мја, грешнаго”. Многи произносе ту молитву журећи, бринући се о испуњењу броја. Таквим начином мољења они не допуштају молитви да проникне у срце и произведе умилење. Од тога се ми и досађујемо у храму Божијем!

И тако, брате, ступившег у истинити молитвени подвиг, руководи у њему сам Бог! Преп. Јован Лествичник рече, да молитва сама у себи садржи учитеља – Бога. Сам Бог учи човека да разумева молитву. Бог даје молитву ономе ко се моли.

***

Блажен тај, ко се на благодат Твоју нада, Господе. Двоструко је блажен, ко постојано у мислима има благост Твоју. Све дарове приноси благост Божија смиреномудрима.

***

Господе! Нека из очију мојих потеку извори суза и Ти умићеш мене мојим собственим сузама, очишћујући њима од страсти.

***

Молим Тебе, Господе, даруј нам благодат и силу, да се удостојимо Тебе славити разумно и молити се непрестано и надати се на посматрање Тебе, Спаситеља наших душа, страхом и трепетом своје спасење савршити.

6 маја 1920 године.

преузето са сајта Руски Инок (монах Всеволод)