Нагорели
делови Плаштанице
Господа Исуса Христа |
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
Света Плаштаница Христова више пута је горела или се налазила у окружењу које је горело. То је било 1201, 1349, 1532 и 1934 године. На њој се јасно виде трагови тих пожара. Такође на њу су и нашивене закрпе 1534 године. У пожару 1532 године у храму манастира у граду Шамбери католички монаси више од два сата су, спашавајући Плаштаницу, водом поливали силно зажарени сребрни кивот у ком се она налазила. Трагови поливања том водом такође су видни. Сасвим је извесно да је у тим условима могло доћи до прљања тканине угљеником. Ова чињеница врло је битна јер оспорава радио-активно датирање Плаштанице које је одредило да је она стара 600-730 година. (детаљно описано у делу Радио-угљенично датирање). Руски научници оповргли су те резултате у потпуности.
|
|