Радио-угљенично
датирање старости Плаштанице |
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
До 1995 године, постојала је теорија која је допуштала скептицима да сумњају у оригиналност Плаштанице. Наиме, 1988 год. извршена су испитивања такозваним радио-угљеничним датирањем и саопштено је да је старост Плаштанице између 600-730 година. Ипак, недавна истраживања, која узимају у обзир термички и гасни утицај на Плаштаницу (у току своје дуге историје она се више пута нашла у пожару) потврђују да је старост Плаштанице 2000. година. Ево појединости. У мартовском броју часописа Неичр (Nature) за 1970 годину, објављено је да је приликом испитавања органске материје у једном енглеском замку старом 787. година, датирање по изотопу 14Ц дало старост од 7370 година. Тек одстрељени туљани датирани по изотопу 14Ц испали су стари 1300 година, а мумифицирани трупови туљана умрлих пре око 30 година, датирани су као стари 4600 година. Ради се о томе, да радио-изотопно датирање одређује у самој пракси не фактичку старост испитиваног образца, већ само количински садржај радиоактивног изотопа угљеника 14Ц, који са своје стране зависи од мноштва фактора. Старост образца се одређује посредно - на основу међуодноса између не радиоактивног изотопа угљеника 12Ц и радиоактивног 14Ц. При томе, морају се узети у обзир сви фактори који би могли утицати на промену количине угљеника у образцу и управо због тога долази до колосалних одступања. 1989. год., Британски Савет за Науку и Технику спровео је проверу тачности радио-угљеничног метода. У 38. лабораторија, у разним крајевима испитивани су узорци дрвета, тресета, угљено-киселих соли, чију старост су знали само организатори експеримента али не и испитивачи - аналитичари. Задовољавајући резултати добијени су само у 7 лабораторија - у осталим грешке су имале двоструке, троструке и вишеструке вредности. При упоређивању података и кориштењем разних варијанти датирања постало је јасно, да су грешке везане не само за не тачност мерења образца, већ и за процедуру припреме образца за анализу. Резултати се кваре приликом загревања образца, уколико се користе течни детектори а такође и уколико се старост одређује методом масспектрометрије, уз помоћ убрзаних честица(управо тај метод је и кориштен 1988 год. када је одређена старост од 600-730 год). У историји Плаштанице познати су догађаји када је њено платно морало бити запрљано знатно "млађим" угљеником. 1508 године, Плаштаницу су славно изнели на поклоњење народу, и да би доказали њену истинитост (да није нацртана) њу су том приликом дуго кували у уљу, подгрејавали је, прали и мого пута трљали - али отисак нису могли да скину. При томе, прљање је могло да се деси као резултат угљеника из уља. Осим тога, као последица подгревања могао се нарушити међуоднос изотопа. Плаштаница је више пута горела, или се у сваком случају налазила у окружењу самог пожара - 1201, 1349, 1532 и 1934 године. На њој се јасно виде трагови тих пожара а постоје чак и трагови капи растопљеног сребра које су прошле кроз тканину. При томе је морало да се деси прљање материјала Плаштанице угљеником који је остао на њој у виду чађи (гара) од разних предмета који су горели око ње. До 1995. године многи научници су сматрали да изотопни међуодноси у Плаштаници нису могли бити тако много измењено кувањем и пожарима. Међутим, научници из Русије, доктор биолошких наука Д.А.Кузњецов и специјалиста спектрометрије А.А.Иванов, утврђују да је према њиховим експериментима са узимањем у обзир спољних фактора, максимална старост Плаштанице две хиљаде година. Они су у лабораторији постигли услове сличне онима у манастирском храму града Шамбери, где је 1532. године Плаштаница у току шест часова била под дејством високе температуре, угљене киселине, угљен-моноксида, испарења воде а такође и катјона сребра (сагласно летописима монаси су, спашавајући Плаштаницу, два сата поливали водом силно усијани сребрни кивот у ком се реликвија налазила). Они су специјално направљену загрејану смесу ставили у термостат у који су додали делове ланеног платна. Старост образца је била тачно позната - то су били комадићи тканина сатканих пре две хиљаде година. Како су показали резултати експеримената са моделима, садржај 13Ц и 14Ц у влакнима образца, после дејства гасном смесом, знатно се повећао, што са тачке посматрања метода радио-угљеничне анализе значи знатно "подмлађивање" тканине. Према томе, радио-угљенично датирање, спроведено 1988. године, без узимања у обзир тих фактора, морало је знатно снизити старост Плаштанице. Заиста, она јесте стара две хиљаде година и грешка је настала услед некоректности испитивања. ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ
|
|