Бог вечно живи у љубави. Као што Бог Отац љуби Бога Сина и Бога Духа Светога, тако Бог Син љуби Бога Оца и Бога Духа Светога, а тако и Бог Дух Свети љуби Бога Оца и Бога Сина.

Бог је љубав (1 Јованова 4,8).

Живот у љубави је велика радост, највише блаженство. И Бог је пожелео да и друга бића приме ту радост. Због тога је Он створио свет.

У почетку Бог је створио анђеле, а затим наш земаљски свет.

Нама, људима, Господ је дао разум и бесмртну душу и дао нам је намену: да познајемо Бога и постајемо све бољи и бољи, тј. да се усавршавамо у љубави према Богу и једни према другима и да примамо одатле све већу радост у животу.

Но људи су нарушили вољу Божију - сагрешили су. Својим грехом помрачили су ум, вољу и у тело су унели болести и смрт. Почели су да страдају и умиру. Људи сами, својим силама, већ нису могли да победе грех у себи и његове последице: да исправе ум, вољу, срце и да униште смрт.

То је могао да учини само један и свемогући Бог. Свевидећи Господ знао је све и пре стварања света.

Када су први људи сагрешили, Он им је рекао, да ће у свет доћи Спаситељ - Син Божији, Исус Христос, Који ће победити грех, спасти људе од вечне смрти и који ће их повратити к љубави, к вечном животу- к блаженству.

Сво време од стварања света до доласка Спаситељевог на земљу назива се Старим Заветом, тојест древним (старим) договором, или савезом Бога са људима, којим је Бог припремио људе да приме обећаног Спаситеља. Људи су били дужни да памте обећање (завет) Божије, да верују и надају се доласку Христовом.

Испуњење тог обећања - долазак на земљу Спаситеља - Јединородног Сина Божијег, Господа нашег Исуса Христа, назива се Новим Заветом, јер је Исус Христос, јавивши се на земљи, победивши грех и смрт, закључио са људима нови савез или договор, по ком они могу испочетка примити изгубљено блаженство - вечни живот са Богом, кроз Свету Цркву коју је Он основао.