Царју - Царе; Утјешителју - Утешитељу; Душе истинни - Дух истине; иже - који; вездје - свуда; сии - постојећи, Онај Који јесте; всја исполњајаји - све испуњавајући; сокровишче благих - скровиште, место свих блага, сваког добра; жизни Подателју - Даваоче живота; прииди и вселисја в ни - дођи и усели се у нас; от всјакија скверни - од сваке нечистоће, тојест од свих грехова; Блаже - благи, добри.

У тој молитви ми се молимо Светом Духу, трећем Лицу Свете Тројице.

Ми у њој називамо Духа Светога Царем Небеским, јер Он, као истинити Бог, раван Богу Оцу и Богу Сину, невидљиво царствује над нама, влада нама и целим светом. Називамо Њега и Утешитељем, јер нас Он теши у свим нашим жалостима и несрећама, онако како је утешио и апостоле у 10-ти дан после вазнесења Исуса Христа на небо.

Њега називамо Духом истине, (тако је Њега назвао Сам Спаситељ), зато што Он, као Дух Свети, учи све само једној истини, правди, и само томе, што је за нас корисно и служи нашем спасењу.

Он је Бог, и Он се свугде налази и све Собом испуњава: иже вездје си и всја исполњајаји. Он, као управљач целог света, све види и где је шта потребно, тамо то и даје. Он је сокровишче благих, тојест чувар свих благослова, источник свега доброга, што нам је тако потребно да имамо.

Ми називамо Духа Светога жизни Подателем, јер све што је у свету живи и покреће се Духом Светим, тојест све од Њега прима живот, а посебно људи примају од Њега духовни, свети и вечни живот после смрти, очишћујући се кроз Њега од својих грехова.

Пошто Дух Свети поседује таква дивна својства: свуда се налази, све испуњава Својом благодаћу и свему даје живот, зато се ми и обраћамо ка Њему следећим молитвама: Дођи и усели се у нас, тојест постојано пребивај у нама, као у храму свом; очисти ни от всјакија скверни, тојест греха, учини нас светима, достојним Твог пребивања у нама, и спаси, Благи (Добри) душе наше од грехова и казни, које следују за греховима, и кроз то даруј нам Царство Небеско.

*