Говори непрестано следеће речи :” Одричем те се, сатано”. Ништа нема већу силу од ових речи, уколико их и на делу остваримо.

Чуј шта каже Мојсеј Јудејима:Ако дође међу вас лажни пророк или човек који гледа у снове и тумачи их и каже вам да ће вам дати неки знак или да ће неко чудо начинити, па макар и да оствари то што вам је обећао, а потом вам вели “хајде да се поклонимо другим боговима”, које не знађаху наши оци – не верујте речима онога пророка или човека који гледа снове. То значи следеће: појави ли се неки пророк и начини неки знак – васкрсне мртвог или очисти губавога или исцели богаља – а после чудодејства позове вас на злочашће, не верујте исходу чуда. То те Господ твој искушава да види љубиш ли Га свим срцем својим и свом душом својом.

Дакле, јасно је да демони не лече. Међутим, по Божијем допуштењу и то се неки пут догоди како би ти био искушан, али не зато што Бог то не зна, но зато да се ти научиш да не уступаш демонима, макар они и лечили….

Ако се неки пут догоди да погађачи нешто и кажу, не чудите се. Ђаво је бестелесан и он је тај који ове зликовце наоружава, јер то не бива без њега. А ако им даје оружје,зна и где је то што траже. Неће он одбити слуге своје. То и није необично. А ако види да му не придајеш значаја и да га презиреш, одступиће од тебе. Тако и ми – ако приредимо непријатељима оно што мислимо да ће им приредити жалост, а видимо да се они не жалосте , одмах одступамо. Тако поступа и ђаво.

Зашто се оствари оно што прорекну погађачи ? Реци ми: да ли би неки разбојнички вођа, који у својим рукама и власти има царевог сина, који му је прибегао са жељом да се заједно одметну, могао да каже цару да ли му је син умро или је жив ? Разуме се да би. А зашто ? Не зато што провиди будућност, него зато што је господар обојици и што је властан и да убије и да спасе дете које га је учинило својим гоподаром. Могао би и да га убије и да га пусти да живи, како већ усхте, јер овај је под његовом влашћу. А највише људи у свету предало се у руке ђавоље.

Питаш шта да чиниш ? Имаш човекољубивога Владику. Било би ти зато боље да ти прокунеш сатану, него да он тебе преда својим бесовима па да на делу видиш како изгледа њихова власт. Тако ћеш опитно упознати њихово зло. Али и сада бих могао да на малом примеру покажем колико је оно. Сретоше Христа неки бесоимани када изађоше из гроба и замолише Га да им допусти да уђу у стадо свиња. Он им то дозволи а они истог часа бацише свиње са литице у море. Тако владају демони – а да нису имали икаквог посебног разлога да тако поступе са свињама. Међу нама је непомирљива и бесмртна мржња и води се љути рат. Ако, дакле, ни трена нису поднели свиње са којим немају ништа, шта ли би тек радили са нама који смо им крвници и стално их мучимо када би само имали власт ? Зато их је Господ и пустио да улете у стадо свиња да би човек на бесловесним животињама видео колико је њихово зло.

Господ је зато допустио да ђаво постоји и да има моћ, да би показао у пуноти сјај твога подвига и да би твој подвиг имао већу вредност. Тако, дакле, реци ономе који те упита зашто је Господ дозволио ђаволу да злочини. Он трезвенима и пажљивима не само да не може да нашкоди, него једино може да користи, али не зато што и он тако хоће, јер сам је лукав и зао, него захваљујући мужеству оних који лукавство мудро окрећу на своју корист. Он се ни са Јовом није ухватио у коштац зато да би га прославио, него да би га победио. Зато је лукав што су му намера и жеља лукаве. Али он праведнику ни у чему није нашкодио, него је, напротив, праведник извукао корист из борбе са њим, како смо већ показали. И тако је ђаво показао своје лукавство, а праведник своје мужество. А томе што многе, ипак, успева да победи – разлог је њихова слабост, а не његова снага.

Обрати пажњу и на то куда је Дух Господ одвео Господа : не у град или на трг, него у пустињу. То је учинио зато што је хтео да привуче ђавола не само постом него и местом – ђаво напада онда, када нас види саме и препуштене себи самима. Тако је и на почетку живота он напао жену када ју је нашао саму и без мужа. Међутим, када нас види са другима у друштву, он нема исту смелост и тада не напада. Због тога треба непрестано да живимо у заједници како не бисмо лако пали у руке ђаволове.

Зашто непријатељ сада силовитије напада ? Зато што је и рат ђаволов беспоштеднији што је већа награда човекова. Ако, дакле, једнога видевши у Рају није истрпео, реци ми – како ће поднети да гледа толике на небесима ? Ти јеси разгневио зверину, али не бој се. Добио си велику силу, мач заоштрени. Прободи змију њиме. Бог је зато и допустио да се он разгневи на тебе како би ти опитно сазнао колико си јак. И управо, као што најбољи учитељ гимнастике, када се узме да подучава неког запуштеног и немарног вежбача, не даје му ни трена да дахне него га стално подстиче да улази у окршаје како би му на делу показао колику му снагу даде, тако учини и Христос. Јер Он је заиста могао да обеснажи нашега непријатеља, али да би ти спознао силу Његове милости и величанство духовне силе коју си примио Крштењем, Он пушта непријатеља да се огледа са тобом, дајући ти тако многе прилике да зарадиш венце.