Русија ће се уздићи када подигне свој поглед и види да су сви светитељи што заблисташе у земљи руској живи у Царству Божијем, да је у њима дух живота вечног и да треба да будемо са њима, и да духовни додир са њима имамо, и у њиховом животу вечном удео. У томе је спас Русије и читавог света.

У Русији нема духа живота, нема животне радости. Ње се сви плаше, као што се плаше злодуха. Русија је (некад) исто тако уливала страх другим државама, али тиме што је привлачила себи народе.

Истинитост заповести "Иштите најприје Царство Божије и правду Његову" чинила је руску смерност, смиравала је и власт и у тренуцима највеће славе земаљске. Руска власт, кроз уста цара Александра Првог, исповедала је себе као власт хришћанску и на споменику своје славе је написала: "Не нама, не нама, него Имену Твоме" (подај славу - нап. прир.).

Руско небо, руски светитељи позивају нас да будемо са њима као што су они са нама. Позивају да учествујемо у духу живота вечног и за тим духом жуди читав свет.

Обновљена Русија је потребна читавом свету који је напустио дух живота и он се читав љуља у страху, као пред земљотрес.

Русија чека војску христољубиву. Цареве христољубиве и вође које ће повести руски народ, не ради славе земаљске, него ради верности Руском Путу Истине.

"Не нама, не нама, него Имену Твоме".

У покајању, у вери, у очишћењу нека се обнови земља руска и нека се уздигне света Русија.