Скоро ни једна душевна ни телесна страст не може доћи до ума другим путем него путем сећања на чулне ствари, зато се труди да чуваш свој ум од тога.

 А то можеш постићи једино држањем ума у срцу, у унутрашњем човеку и навиком да он стално пребива унутра и моли: “Господе, Исусе, Христе, Сине, Божији, помилуј ме”, или да тамо размишља о себи и о Богу и да у Њему налази мир. 

Када осетиш да се ум заморио и није у могућности више да пребива у умносрдачној молитви, тада употребљавај други начин. Дозволи му да размишља о Божанским и духовним стварима, како оним из Св. Писма, тако и оним које пружа Божија твар.