...Погледајте,браћо и сестре, и ви који се усуђујете да хулите на умну Молитву, па расудите ко је био први међу таквим хулитељима : зар то не беше јеретик Варлаам, кога је Црква предала трострукој анатеми, и који ће бити проклињан кроз све векове ? Зар се ви својим злохуљењем не сврстасте уз тог јеретика и његове истомишљенике ? Зар не дрхтите у својој души да ћете попут њих пасти под проклетство Цркве и бити удаљени од Бога ? Нападајући на ову Молитву, и саблажњавајући вашим злохуљењем душе ваших ближњих, оних који су још неутврђени у разуму, зар се не плашите страшне освете по речи Јеванђеља ? Зар вас не плаши оно што казује Апостол: ”Страшно је пасти у руке Бога Живога” ( Јевр. 10,31), и будућа привремена и вечна казна за ово злодело, уколико не одступите од њега и искрено се не покајете ? Ја сам у великој недоумици. Зар мислите да је призивање имена Исусовог нешто бескорисно ? Али, нама спасења ничим другим него ли Господом нашим Исусом Христом. Да можда не мислите да је људски ум, који чини ову молитву, порочан ? Али ово није могуће, јер Бог је саздао човека по Своме образу и подобију. Образ Божији и подобије Његово јесте душа човекова, коју Творац створи чистом и непорочном. Зато је и ум као прво душевно чуло, као што су очи прве међу телесним чулима, такође непорочне. Да ли можда срце, на коме, као на жртвенику, ум приноси Богу тајну жртву молитве, заслужује хуљење ? Нипошто, јер је срце, као творевина Божија, као и целокупно тело човечије, нешто прелепо. Ако је призивање Исуса спасоносно, и ако су ум и срце човеково дело руку Божијих, онда какав порок може да буде узношење из дубина срца умне Молитве Спаситељу нашем, и искање (тражење) милости од Њега ? Или, можда хулите и одбацујете умну Молитву помишљајући да Бог чује само молитву која је проузнета уснама, а не ону тајну молитву која се проузноси срцем ? Али ако тако мислите, онда је то хула на Бога јер Он је Срцезналац, и Он зна све, чак и најскривеније помисли и жеље срца, чак и оне будуће. Бог све зна као Господ и Свезнајући. Па и сам Бог од нас тражи као чисту и непорочну жртву управо такву тајну молитву, ону која се узноси из дубине срца: “А ти када се молиш, уђи у клијет своју и затвори врата своја, помоли се Оцу своме Који је у тајности; и Отац твој који види тајну, узвратиће теби јавно“ ( Мт. 6,6).

Управо ово васељенски учитељ, свети Јован Златоуст, светлост читавом свету и уста Христова, у 19. Беседи о Матејевом Јеванђељу, премудрошћу Духа Светог, подареном му од Бога, не везује за ону молитву која се изговара уснама и језиком, него за тајну, безгласну Молитву која се проузноси из дубине срца. Златоуст учи да се та молитва не чини дејствима тела и гласом, него усрдном вољом, уз смиреност, скрушеност у помислима и са (унутрашњим) сузама, са душевним болом и затварањем мислених врата. Као сведочанство за овакву молитву, он наводи примере из Светог Писма: боговидца Мојсјеја, свету Ану, праведног Авеља, говорећи затим: “ Да ли болујеш својом душом ? Онда не можеш да заридаш јер молити се и тражити (искати) онако како сам рекао може само онај ко је веома болестан. И Мојсије се у свом болу овако молио, и Господ је чуо његов бол, и због чега му рече : “Што вичеш к Мени ?“ ( Изл. 14,15). И Ана је такође испунила све што је желела, али глас се њен није чуо, јер ридаше срце њено. Није ли се Авељ ћутке молио, чак и док је умирао ? И крв његова је вапила на небо, и чула се снажније од гласа трубе. Зато, уздиши и ти онако како је уздисао свети Мојсије. Раздери, као што заповеда Пророк, срце своје, а не своје хаљине. Из дубине свога срца призови Бога: “Чуј, Боже, вапај мој и послушај молитву моју !“ ( Пс. 61,1); Из срца свог завапи: Учини молитву своју тајном…Јер не молиш се људима, него Богу, Који је свуда присутан, Који те чује пре него што кажеш реч своју, и коме су познате и твоје скривене мисли. Ако се тако будеш молио, велика ће бити плата твоја…”

Видите ли, пријатељи, да по сведочењу неразрушивог стуба Православља, постоји поред молитве која се изговара уснама, још једна, тајна, невидљива, безгласна молитва, која се из дубине срца проузноси ка Богу, и коју као чисту жртву и као кад миомириса духовног прихвата Господ, радујући се због ње и веселећи се, видећи да се ум, који пре свега треба посветити Богу, сједињује са Њим у молитви ? Због чега онда наоружавате хулом свој језик против ове молитве, о којој сведочи и Христос, а такође и свети Јован Златоуст ? Зашто хулите и зашто злословите, мрзећи, ружећи, одбацујући и гнушајући се те молитве као нечега што је ружно и одвратно ? Дрхтим због таквог вашег наразумног поступка.

Трагајући за узроцима који су вас довели до тога да хулите, запитаћу вас следеће: да, можда, не хулите на ову Молитву због тога јер сте имали прилике да видите или да чујете како је неко међу подвижницима ове молитве, изнурио свој ум, или можда прихватио неку прелест (обману) уместо истине, или можда претрпео неку душевну штету, па сте због тога помислили да је та молитва штетна ? Али, не ! Не, никако ! То није тако јер ова Молитва, по благодатном сведочанству из списа светих Отаца, покретана благодаћу Божјом, човека очишћује од свих страсти, потиче га на усрдно држање заповести Господњих и чува човека неповређеним од свих стрела ђавољих и обмана. Али ако се ко усуди да ову молитву врши самовољно, без руководства благодатног учења светих Отаца, не тражећи савет код искусних духовника, живећи надмено, и у страстима и у духовној слабости без послушања и покоравања, и уз све то тежећи за пустиножитељством, тада ће тај човек, од кога, због његове самовоље, неће бити удостојен да окуси ни трунке, тада ће он, заиста вам кажем, лако запасти у све замке и све прелести ђавоље. И шта онда ? Да ли је молитва била узрок за његов пад ? Наравно да није. Ако због овога нападате мислену молитву, онда нека се ваша срџба излије и на нож, ако се малом детету док се игра, због његове неразумности догоди те се повреди ножем. По вашем мишљењу ваљало би и војницима забранити да употребљавају ножеве, које они користе у борби са непријатељима, уколико би се неком непажљивом војнику десило да се повреди сопственим ножем. Али исто као што тај нож није по себи узрок ни једне невоље, него само разобличава безумље оних који су себе њиме повредили својим безумљем, исто тако и духовни мач, свештена умна молитва, није крива нити за једну невољу. Напротив, самовоља и гордост самовољних представља узрок демонске прелести и сваковрсне духовне штете.

Али зашто вас још испитујем, као да сам се налазио у недоумици до овог трена, о узроцима вашег злохуљења ? Разлози за то су следећи: прво, ваше читање свештених списа није по заповести Божијој, тј. није са расуђивањем; друго, ви не верујете учењу светих Отаца који уче о овој молитви премудрошћу Духа Светога, која им је дата од Бога и силом Светог Писма; трећи разлог је ваше незнање јер ви или никада нисте видели нити чули за списе богоносних Отаца који уче о овој молитви, или, уколико то није случај, ви не разумете снагу богомудрих речи које они казују…