…Шта да чините, питате се, и како да помогнете себи ?  Ми имамо Господа, Јединог Учитеља и Јединог Помоћника, без Кога не можемо учинити ништа ваљано. Он је увек близу, Њему се обраћајте. Јесте ли читали штогод о Исусовој молитви ? Само она може учинити да вам се у унутрашњости бића устали чврст и ваљан поредак, не допуштајући свакодневним трзавицама да тај поредак наруше. Једино та молитва пружа могућност за извршавање правила Светих Отаца које гласи: руке у послу а ум и срце са Богом. Када та молитва легне на срце, у унутрашњости бића успоставља се једно трајно и непрекидно стање. То је плод Исусове молитве која се накалеми на срце. А како долази до тог калемљења ? Није важно како, важно је да се калеми. Ходите у присуству Божијем са што чешћим понављањем ове молитве. Чим нађете слободног времена одмах је се латите…и поћи ће вам за руком. 

Погружавајте се у Исусову молитву колико год можете. Она ће вам подарити сабраност у духу, дати вам да осетите снагу у Господу и учините да неодступно са њим  пребивате – и када сте сами, и када вас људи окружују, кад сте у пословима. Кад читате или се молите. Једино немојте снагу те молитве везивати искључиво за понављање познатих речи, него за обраћање ума и срца Господу док их изговарате. Неопходно је једно и друго истовремено.  

Предпоставимо да сте изјутра стекли молитвено расположење и кренули на своје дело. Међутим, од првог корака рађају се утисци од послова, ствари, лица, и удаљавају душу од Бога. Шта чинити ? Ваља обнављати мисао и осећање унутарњим обраћањем ума и срца Богу. А да би се то што лакше чинило, треба се навићи на неку краћу молитву и понављати је што чешће. Свака кратка молитва погодна је за то. Али најпогоднија је молитва Господу Спасу :” Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме.” Трудите се да се навикавате на њу и не одустајте док не стекнете навику. Једанпут укорењена,та ће вам молитва служити као непрестани покретач стајања пред Богом са мишљу и осећањем управљеним њему…