ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
НАЈОДГОВОРНИЈИМ ДРЖАВНИМ ФУНКЦИОНЕРИМА



Његова Светост Патријарх српски Г. Павле упутио је данас Светозару Маровићу, председнику Државне заједнице Србија и Црна Гора, др Зорану Шамију, председнику Скупштине Државне заједнице Србија и Црна Гора, др Борису Тадићу, председнику Србије, г. Филипу Вујановићу, председнику Црне Горе, др Војиславу Коштуници, председнику Владе Србије и Милу Ђукановићу, председнику Владе Црне Горе, писмо следеће садржине:
 

Обавештени смо да ових дана предстоји усвајање нове Химне Државне Заједнице Србије и Црне Горе, која би била комбинација Химне "Боже Правде" и новоусвојене, за химну Црне Горе, од црногорског Парламента песме "Ој свијетла мајска Зоро".
 

Тим поводом осећамо за своју обавезу и дужност да Вам скренемо пажњу на следеће: Химна представља симбол онога што један Народ и Држава јесу и што треба да буду, тј. треба да буде сведочанство и израз народног и државног бића, како по садржају тако и по мелодији.
 

Како се могу спојити и укомпоновати две песме потпуно другачије по мелодији и по духу, то препуштамо стручњацима да просуде. Оно што нас запањује јесте чињеница да други део предложене Химне не представља у суштини народну црногорску песму већ песму једне од најмрачнијих личности у историји Црне Горе, фашисте и нацисте Секуле Дрљевића. Другачијег је садржаја та народна песма "Ој свијетла мајска Зоро", а другачијег она коју је Секула Дрљевић објавио већ 1937. године, у својој обради и из које се два главна стиха укључују у државну Химну Србије и Црне Горе. Да ли је могуће да ће Секула Дрљевић, личност која је 12. јула 1941. године, под покровитељством Мусолинија и Хитлера постала председник "Независне Црне Горе" само један дан; личност и чин против којих је дигнут 13. јула 1941. године, народни устанак; личност која је цео рат провела са усташама и Антом Павелићем у Загребу; која је 1945. године, у Старој Градишки и Јасеновцу заједно са усташама извршила покољ црногорског живља, покренутог вихором рата са својих огњишта и одиграла најсрамнију улогу у историји Црне Горе, поставши узрочник још страшнијег масакра десетине хиљада, тог живља, у Словенији – да ли је могуће дакле, да та и таква личност "пише" Химну савремене Црне Горе, односно Државне заједнице Србије и Црне Горе? Независно чак и од самог садржаја песме, да ли може бити већег и срамнијег понижења за Србију и Црну Гору од тог и таквог понижења? Да ли су заслужиле Црна Гора и Србија да на почетку трећег миленијума укључе у своју Химну неонацистичке, паганске стихове несрећног Секуле Дрљевића? Предложена Химна није Химна него Кентаур којим неко жели да се наруга како Црној Гори тако и Србији и достојанству овог народа, и као такву је треба под хитно повући из процедуре.

Рекох и спасох душу своју.









КО ЈЕ СЕКУЛА ДРЉЕВИЋ?

Секула Дрљевић (Равни, Морача, 1884 – Јуденбург, Аустрија 1945), црногорски усташа, усташки идеолог и ратни злочинац. Оснивач црногорског сепаратистичког покрета. Током Другог светског рата био је један од најближих сарадника Анте Павелића. Цео рат је провео у тзв. Независној Држави Хрватској, а у том периоду био је уредник усташког листа Граничар.

На тзв. Петровданској скупштини 1941. године на Цетињу, у улози званичног говорника узразио је захвалност италијанској фашистичкој политици, која је омогућила васпостављање “слободне”, “суверене” и “независне” Црне Горе, како је стајало и у усвојеној декларацији.

После бекства из Црне Горе, под патронатом усташа у тзв. Независној Држави Хрватској радио је на поновном успостављању “неовисне Црне Горе.” Са седморицом сарадника и истомишљеника 20. јула 1944. године, у Загребу, основао је тзв. Црногорско народно вијеће, неку врсту своје владе (у којој је његов први сарадник Савић Марковић – Штедимлија био у улози министра спољних послова).

Бавио се етногенезом Црногораца. Сматрао их је потомцима Илира и Црвених Хрвата. Политичку и државну будућност Црне Горе, видео је у државном јединству са Хрватском и Албанијом. Био је покретач иницијативе за оснивање тзв. црногорске православне цркве. Успешно је кривотворио историјске чињенице за потребе великохрватске усташке идеологије, а у ту сврху је радио и као пропагандист и памфлетист. Писао је памфлете против српског народа и сила антихитлеровске коалиције. Величао је нацистичку идеологију и Адолфа Хитлера. У Загребу, 1944. године, објављује књигу Ко су Срби, са тезом да је српски народ вековима реметилачки фактор на Балкану. Песма Црногорско коло, савремена химна Црне Горе, објављена је 1937. године, у Загребу, у књизи, исто тако црногорског усташе, Савића Марковића Штедимилије, у књизи Основе црногорског национализма.

На превару је у смрт одвео десетине хиљада становника Црне Горе, априла 1944. године, гарантујући им слободан пролаз преко територије коју је тада заузимала тзв. Независна Држава Хрватска.

Од стране Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 24. фебруара 1945. године, проглашен ратним злочинцом.



«Ој свијетла мајска Зоро»
(оригинални текст народне песме)

Ој свијетла мајска зоро,
Мајко наша Црна Горо,
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења.

Ловћен нам је олтар свети,
У њега смо сви заклети.
На Ловћену Његош спава
Најмудрија српска глава.

Ловћен красе Петровићи
А Косово Обилићи.
Ловћен краси гроб Његошев
А Косово гроб Милошев.

Дурмиторе је л' ти жао
Што се Ловћен опјевао?
-Не, нека га, нек ' се пјева
Заслуга је Његошева.