На грудима (на Плаштаници - слева, значи на телу - сдесна) мрља од ране међу ребрима, обима 4,5 сантиметра. К њој ниже, близу је друга мрља, која има изглед сливајуће крви. Она је потекла, када је човек, задобивши рану, био у стојећем положају (вертикално). Ток крви, веома обилан, даје идеално природно оцртање и даје јасан отисак на Плаштаници.

Без грешке је сведочанство Плаштанице о страни Тела у коју је римски војник нанео убод копљем. У "коментарима" Јулија Цезара "откривена страна" увек значи - десна страна тела, не заштићена штитом. Легионари су специјално били обучавани да наносе смртне ране у срце, баш са десне стране, где је срце остало без заштите.

Дуж целих леђа и карлице распоређене су посебне ране, од бичевања. Оне су једна око друге, свака дужине 3 цм. У центру удара ране су црне, јер су ране тамо биле дубље и крви више. На крајевима мрље су светлије, - тамо је била сукрвица, која је текла дуго, јер су се ране раздраживале одеждом и споро су се сушиле. Тим ранама су прекривена цела леђа, крста и ниже. Оне су нанесене посебним бичем, који су употребљавали римљани: “флагрум”, који се састојао од неколико конаца, ужади са великим и тешким металним дугмадима на завршетцима.

На десном рамену - широка трака, - траг од тешког крста, који је Спаситељ носио на Голготу.