Трагови крви на Плаштаници су веома бројни. Ево да их наведемо: капља крви изнад леве обрве, крвав траг на челу у облику броја 3, тридесетак запеклих капи крви на челу (трнов венац),  прамен на левом делу лица натопљен крвљу, запечени трагови крви од чела до затиљка (трнов венац - заправо је имао облик капе-митре), крвав оток изнад левог ока, крвав подлив на левом образу, крвава мрља на десном делу подбрадка, ране на трупу нанешене бичем са алкама, рана са десне стране груди међу ребрима величине 4,5 цм од копља и струја крви испод ове ране, трагови крви на подлактицима, крвава мрља на месту зглоба леве руке величине 8 милиметара квадратних, дуж целих леђа и карлице распоређене посебне ране - од бичевања, подлив у облику траке преко десног рамена - траг од крста који је носио Распети, ране на зглобовима ногу такође од клинова.

Јасно су утврђене компоненте крви: хемоглобин, билирубин и албумин. Повишен садржај билирубина сведочи о томе да је човек умро у стању стреса - у мукама. Крвна група је IV - АБ. По структури хромозома у леукоцитима је одређен пол - мушки.

У граду Овиједу, у Шпанији, нађен је други комад ланене тканине са остатцима Христове крви. То је марама (судар на руском) 84x53 сантиметара и она је по свему судећи прекривала лице Господа. До 614. године била је у Јерусалиму, затим у Александрији па у Шпанији. Крв на овој марами потпуно се поклапа са крвљу са Плаштанице. Конфигурација - 120, крвна група такође IV, а поклапа се и ДНК.

Испитивања под рентгенским и ултравиолетним зрацима су показала да је мрље оставила крв. Зраци рентгена су осветлили у спектру читку линију гвожђа. Истина, понекад гвожђе постоји и у црвеној боји али у овом случају гвожђе је окружено такозваним "пиралним" прстеновима, који постоје само у крви, не и у боји.

Шта све није причано у време атеизма о пореклу крвавих мрља на Плаштаници. И то да су начињене бојом, и то да то није крв човека већ мајмуна.

За крај, наведимо још опис капљице крви са чела и уверимо се у истинитост оригиналности Свете Плаштанице:

"Капља над левом обрвом нешто продужена: крв је текла из ране, а затим се запекла на кожи. Таква капља увек добија форму малог диска: црвена зрнца очвршћавају на ивицама, а унутар капље остаје “серум”, течност, која јаче испарава, и по мери тог процеса површина капље се угиба. То место се и оцртало на Плаштаници са идеалном тачношћу, као светлије. Овде треба приметити, да се никада, нигде ни један уметник није досетио да баш тако природно прикаже капљу крви. Капља на Плаштаници је била сува дуго пре смрти, око 12 часова, судећи по боји и форми њеног отиска (бичевање је било 24 сата пре смрти)." (Закон Божији, С.Слободској, Џорданвил 1966 год., а на основу испитивања руских експерата.)