Специјалисти "НАСА" дошли су до закључка да Плаштаница носи тродимензионалну информацију, јер интензитет отиска зависи од растојања између Тела и тканине. Таква тродимензионалност се никада не налази на обичним фотографијама (на двема обрађеним сликама - копијама Плаштанице, помоћу ВП-8 фотографија, изображење је било покварено а композиција је постала потпуно пљосната).

Осим тога, научници су установили да се отисак Плаштанице образовао не као резултат контакта тела са тканином већ се пре имао десити као резултат неког непознатог безконтактног утицаја. Клинометрички огледи су потврдили да отисак на Плаштаници нема особине "усмерености". Изузетак представљају трагови бичевања, "усмерени" руком џелата. Према томе, какав год да је био процес образовања отиска, могућност човековог учешћа у њему се искључује. Јер ко би могао да начини такав компјутерски образ? Леђно-трбушна симетрија, подударност детаља отиска од горе ка доле - испољена је са запањујућом прецизношћу.