Џон П. Џексон, чувени специјалиста за ласерску оптику, доктор физике, основао је центар за изучавање Плаштанице. Коментаришући резултате спектрографских испитивања рекао је следеће: "Ствара се утисак, да је изображење на Плаштаници настало угљенисањем влакана под утицајем моћног излучења, које је дошло од човековог тела. "Огањ тела" и огањ пожар, оставили су на тканини трагове приближно једнаког спектра.  Али у истоврсним траговима, чини се, постоји и суштинска разлика: влакна повређена пожаром, прогорена су са свих страна а изображење Тела "нанесено" је само са једне стране Плаштанице - на сваком влакну опаљена је само једна страна. "Бојење" је произашло у веома танком слоју - свега неколико микрона...

И још једно откриће. На отиску недостају бочне површине Тела, на пример, видан је само предњи део главе. Пропорције неких делова Тела су необичне, прсти су продужени, а руке су скраћене. Проучивши огромну количину уметничких и фотографских портрета, научници су дошли до закључка да је фигура на Плаштаници јединствено изображење такве врсте и да ни једном уметнику или фотографу не би могло пасти на памет да начини нешто слично."

Закључак Џексонов постао је истинска сензација. Фигура на Плаштаници - то је пројекција човековог тела на површини тканине: изображење је настало под утицајем честица које су се кретале у једном смеру - перпендикуларно површини земље. Како се може добити на платну пројекција човековог тела ? За то је потребно "проћи" кроз платно, оставивши на њему свој траг. И при томе проћи вертикално !

Тај закључак објашњава многе особине Плаштанице. На пример, повијени велики прст се назире кроз длан, као да пробија кроз њега. (у делу  Подлактице, зглобови и шаке је објашњено зашто се тај прст згрчио уз длан). С почетка, кроз тканину је прошао длан а потом и подвијени прст !