Трагови
бичевања и крста на Плаштаници |
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|
|
Експерти су избројали 98. удараца. Џелата је било двојица, један знатно нижи од другог. То је видно по путањи којом су наношени удари. Џелати су стајали прво иза а затим испред Господа. По дубини рана јасно је да су Га тукли великом силином. Удари су били нанесени по целом телу са изузетком области срца, могуће због тога што удари у тој области могу бити смртоносни (Пилат се надао да ће задовољити Јудеје бичевањем: "дакле, да Га избијем па да пустим" - Лука 23.16). На Плаштаници су видни трагови 59 удараца бича са три краја, 18. са два краја и 21. са једним крајем, из чега се може закључити да су џелати извршили бичевање помоћу три типа бича. Свакако ране су нанесене посебним бичем, који су употребљавали римљани: “флагрум”, који се састојао од неколико конаца, ужади са великим и тешким металним дугмадима на завршетцима. Дуж целих леђа и карлице, на подлактицама и на ногама, распоређене су посебне ране, од бичевања. Оне су једна око друге, свака дужине 3 цм. У центру удара ране су црне, јер су ране тамо биле дубље и крви више. На крајевима мрље су светлије, - тамо је била сукрвица, која је текла дуго, јер су се ране раздраживале одеждом и споро су се сушиле. Тим ранама су прекривена цела леђа, крста и ниже. При првим ударима кожа се надула и поцрвенела а затим је пуцала. А мимо тих трагова на Плаштаници су видни и трагови самих каишева (нити) који су приликом бичевања обавили листове ногу, посебно леве ноге. |
|